Delo

MAHACTIIP МАНЛСИЈА 34o мењали ce пгумани и калуђери; али ником не паде на памет, да бар оно што се очувало стави изван опасности. Тако је временом Мапасија толико изгубила од првобитне лепоте и богатства. да данас изгледа као старица према некадашњој девојци. Док се од старих градића на Пасторку и Маћији впде данас само незнатне рушевине, дотле је манасијска гврђава у главном задржала своју физиономију. Она је састављена из два града, великог и малог, и образује својим постројењем неправилан четвороугао.1 Дванаест високих кула дижу се на њеним платнима, од којих је највиша она на северној странп и подсећа донекле на Donjon-e норманских бургова. Постоји предање, да је у њој деспот становао, што није невероватно ако је истпна да су јој одаје мрамором обложене и мозаиком патосане. На југоисточној странн диже се, као продужење великог, мали град. Он има једну кулу, која такође пада у очп са своје висине. Кула ова стоји изван зида, којим је опасан велики град, те се и не примећује из његовог дворишта. Народ верује да је у њој закопано деспотово благо. Тврђава је споља онкољена зидом, под којим се нротежу дубоки и шнрокн шанчеви, а из обе куле силазе степенице под земљу — значи, да је морао постојати какав подземни ходник, кроз који је опсађенима доношена храна и муниција. У опште, тврђава нијејош никако испитана; ово мало што се о њој зна има се приписатп случају или радозналости појединих путника. Међу тнм, она заслужује озбиљну и стручну пажњу, јер заједно са смедеревским градом представља тип српскога средњевековног бурга. Веома је карактеристичан факат, да тада беше развијено подизање замкова и тврђава. 0 томе су и народне песме сачувале спомена: сетимо се песама о Тодору од Сталаћа, Јеринп и Старини Новаку, и др. Ни у живопису и миниатурном сликарству тога времена нису ретке слике градова, што такође сведочи о њиховој распрострањености. Овој појави ваља тражити разлога у ондашњим приликама, које изазиваху потребу што већега броја утврђенпх позиција, а несумњнво је на њу утнцао и Запад са својим ритерством. Био бн веома захвалан 1 Вид. Српскп Летоиис за 1863. II