Delo

П Л А В II 351 „Тада је био код својих и онај брат калуђер — и њему пође за руком да неосетно умакне и одведе једног дечка. Он се затвори с овим дететом у манастир н тамо гајетајно чувао. „После овог напада и убистава настане нечувено наснље. Старији син дође на погреб оцу, и сам први изрече пресуду. Слуге поубија, а Андрију примора да бежи нз Републике у иностранство где је и умро „Земљу Суморока, натопљену невином крвљу, нико нпје смео дирнути. Кнез ништа не рече, кад оно сироче пзиђе из манастира и опет се настани на згаришту. „И опет је за читава два поколења владала нема и страшна тишина, а потајна мржња између двора и замка једнако је трајала. „Из ове периоде хронпке холшанске спомињу о породицп Суморока само то, да су нлаћали данак и оних 240 грошића, које је кнез слао у манастпр базилијански у Чартомљу. „Да дођу к себи, можда је утицала она крв, а можда и општи порази и бојеви. „1700. г. опет се обнавља парница. Узео ју је у своје руке кнежев правник Пјетрашка; а водио је златом и утицајем својим Филип, кнез холшанскп. Овај је кнез био врло огорчен на Сумороке и зарекао се да неће пнти вина нн медовине док их не уништи. „Отада почиње пропадање тих племића. Нјетрашка их је осиротеле и истрошене омотао као паук. А они се ннсу могли бранити, пошто она два документа кнеза Леона више нису имали. Не зна се, да лн су изгорели при пожару, или их је на лукав начин нестало. И кнежеви добију парннцу. Али се Суморок нпје уклонио са земље. „Они су пропали, али ипак нису отишли. Да ли им је кнез Филип, задовољан што се у његову корист ствар свршпла, хтео ноказати колико је великодушан према њима, илн је, заузет другим стварима, за њих и заборавио, не зна се, главно је то да су они и поред пресуде остали у двору, који је бно чатрља према негдашњем; остали су на земљн која се као узан клин увлачила у холшанска поља, а била је носна, дивља. исисана трошковима око парнице. Тада је породица Суморока била иотпуно поппжена. Пшчезла су им имена из редова војничких, са лнстова среске исторнје, па чак н нз парохијских