Delo

352 Д Е Л 0 књнга. Нико о њпма ништа није чуо, нико их није видео, нико их није сретао. Живели су на свој начин, као вуци у јазбинама. ,.Шта су радили, то се показало тек после тога века; понова се јавља црвен од пламена и крви лист у овој борби од три века. „Замак у Холши није више био тврђава; нити кнежеви стражари у овоме делу домовине. Нопови су зарађивали, оружје однесено у оружницу, војска отпуштена или претворенау слуге. Покретан ност замењен је сталним; гвоздена капија стајала је отворена. У замку се забављало, певало, свирало, ловило. „Последњи наследник кнез Август, није тражио од својих поданика да му буду слуге, него робови; од унравитеља и арендатора није тражио коње и момке под заставу, већ новце. Подигнуте су аренде и кирије, укинуто је давање помоћи. Три године једно за друго владала је глад у околини; а кнез није становништву опраштао давања, нити се могао ограничити у трошењу. И једнога дана наста катастрофа, народ се побуни. „Побуни се село Красне Седибе, село коме је био најсуровији управитељ и које је било близу Каравике. У замку се томе нико није надао. „Било је то једне јесење, ветровите и мрачне ноћи. Кренула се сива гомила људи као јато гладних скакаваца, ишла је мирно у одељењима кроз поља и шухме, вођена неком тајном организацијом. Код замка се прикупи и нападе као гром, поплави дворишта, ходнике; продирала је тихо напред, убијајући успут слуге. „То је тако изненада наступило, да је гомила напала кнеза у самој трпезарији где је био на вечери с гостима. II настаде неописани страх, једна секунда неравне борбе и погибе сваки, ко не умаче. „Кнеза шчепаше сто руку, однесоше из сале, из замка, нз авлије. Гомила је пљачкала, дерала се пијана и острвљена, и неколико, свакојако, унапред изабраних поседоше изван дворишта коње, један баци на своје седло кнеза, и као кривца однесоше у густи мрак, неопаженп у тој паници. „На Каравици је увек стајала сувача која се из далека видела на оном проклетом брежуљку. Групица коњаника тамо се заустави и упалише буктиње. Тада онај, штојеносио кнеза баци га на земљу и сјаха. „Биојемлад, алиутом тренутку нпје био налик начовека.