Delo

П Л А В II 309 — Кнез није навикао да узима из котарпце у врту! —одговори она. — На жалост, на многе добре ствари нисам се навикао! Уместо одговара она му пружи котарче. — Није увек ни добро пробати добре ствари! — ноче Гжимала. — Сећам се, да сам негда у Холши имао рђаве навике. Кнез Алфред ме је био научио да јашем и пушим добре цигарете. То је било још у његово момачко доба. А ви сте ме, кнеже, научили да много рачунам на себе и улили сте ми неке нетачне појмове о једнакости. Сећате лп се оног лова и лутања по шуми? а сећате ли се, како смо плашилп ујака, да ћу му збпрке пренети на таван. — Сећам се, као да је јуче било. Надао сам се да ћу од старе Холше бар вас застати кад се вратим. Али су о оним Еременима наше младости остале само успомене — једне, тако вечне, као оне рушевине замка, а друге које се непрестано обнављају, као цвеће и дрвета. Од људи је остао само професор и његов кабинет, где, како ми се чини, још има петогодишње прашнпе, јер нисам запазио ни најмању промену. Габриела иодиже главу и тихо додаде: — Да ли ујак још не зове своје хранитеље по титулама? Негда се о томе расправљало у двору. Не сећам се: — Па дабогме, јер се то десило по вашем одласку. Кнез Алфред изјави ујаку жељу кнегињину, да имау внду оно, што је нужно. — То је била комедија! — прекиде Гжимала, смејући се. — Старац је разумео ствар на свој начин. ('утрадан, називао је кнезом и жене и људе, и слуге, и мене, и свештеника и свакога! Одмах је та наредба повучена. Мени је мило, што се то мени није деснло. -)а сам га нашао потпуно неизмењеног. — Кад сам предавао рачуне и инвентаре холшанске, ставио сам у једну рубрику: ормани са инсектнма и професор! — Јурко! — опомињала је сестра. — Ни бриге ти, јер он сигурно ue бн нашао ту ништа увредљиво. — Али ти говориш о старом човеку са шаљиве стране. Дело, књ. 43. 24