Delo

398 Д Е Л 0 ђење, бпо лшпен пожуде; и, заиста, он није примећавао њену лепоту. Г-ђа Сиржер престављала је за њега нешто материнско. нешто што је изван сваке могуће љубави: много успомена расутих у току година њиховог детињства сведочаху о великом размаку у годинама. Требало је да су му*се драж и постојана младост његове пријатељице лагано откривали у сићушним случајевима и многобројним ситним чињеницама. Од кад је оздравио показпвао је веома велику тромост за излажењем из куће: а какоје доктор Домје наваљивао да он што чешће излази из куће, г-ђа Сиржер нпје могла да нађе други начин но да га води са собом при својим свакодневним шетњама или да га води у Шуму у коју је она ретко ишла сама. Морнс је пристао да је прати; он је живо уживао у тим шетњама, шћућурили би се обоје у дну купеа или би се, једно поред другога, опружали у пространој викторији. Он је приметио колико су његову другарицу посматрали и дивили јој се; приметио је, у очима пролазника, онај изненадни пламен који је издавао њихову пожуду.. Посматрао је Јулију: био је приморан да призна да је лепа, да је несравњиве зреле и укусне лепоте. Мало по мало, па су га потајни доднри дивљења и жудње тих непознатих људи који су, у почетку, занимали његову радозналост, почели да вређају и раздражају као да су му они по нешто узимали од његовог блага. У исто време из његове присности са Јулијом, из ових додира н уступака невипо допуштених, разви се некаква драж мање чиста, друго нешто, а не малаксала жуд уточишта и починка. Права жуд и рђава намера почеше да се пораћају у овом немирном срцу. Волети Јулију, правити се да је воли, у ову се авантуру мешала извесна сласт препредености и особитог разврата: у кућу у коју су га примили и бринули се о њему завођач се био увукао; то је бпла једна врста љубави а la Jean-Jacqnes, да се груди материне у исто време надимају као и љубазннчке. Такве су околности будиле његову површну разузданост, ту детпњску ћуд која га је сад гонила да се свети, да баци под ноге све обзире, да скрха све дужностн, — слично бесном детету које се свети тнме што разбија ствари од вредности. Сви ти разлози, које је он себи износио, заклањали су • му очн од праве и прпродне жудње која је била у клици, неизбежна похота... Улазак је њихов у љубав био прекрасан: није било нп