Delo

402 Д Е Л 0 је смео сам себи да каже смелим усхитом и не водећи рачуна о самољубљу и таштом иронијама својим. Кад су се нашли, после ових дванаест болних часова које су издржали једно од другога у размаку од неколико корака, једно за друго нису били више непријатељи као што је то обично код љубавника. Појавили су се голе душе и, пошто су се носматрали за једно кратко време, схватили су се и разумели. Јулија се баци на колена покрај Морисовог- дивана и посматраше га својим, пуним прекора очима које су имале својујасне амбре. Рашири она своје руке: и он понова спусти главу на та женска прса. Г-ђаСиржер осети његове јецаје по потоесима његовог грозничавог тела које је она обгрлила.... Подиже главу: једва процеди: — Нећу да плачеш, нећу, нећу!... А он тешко одговори: — Драга моја, немојте ме више мучитп као што сте сад учинили... Обећавам Вам да ћу да будем паметан, да ћу да будем ваш смеран брат. Не гоните ме. Шта бих без вас радио? Ако се још може да умре, онда одмах. Али треба да се живи а ја за то немам храбрости! Она га страсно загрли. Они су досегли, и један и други, до оног ступња сентименталног усхићења, кад сама љубав не би уздигла два бића људска: требало је још да их бол прекали, да смрви њихова чула и да не оставн да постоје, тако рећи, ништа друго до само две душе... Од сада свако од њих није волео само себе: сваки је волео другога са самопрегоревањем и осећао се готов да све принесе на жртву да би другога извукао из неприлике илн испунио му жеље. Јулија би пристала на све жртве, чак би принела на жртву и своју религију и своју част. Кад би јој Морис казао: „Закуните ми се да више нећете ићи у цркву и да, докле год будете живи, нећете више ићи свештенику“, она би се на то заклела и била би свесна да је тиме једну ногу у пакао метнула. Кад би јој ову молитву дошануо: „Буди моја, подај ми твоје тело“, она би предала то слабо тело. Али Морис није имао ни жељу ни номисао да тако штогод потражи од ње. II у њему је постојала ова једина жеља: да је задовољи, да је умири и да је вндн срећном. Он је умео да нађе за то згодних речи. — Шта хоћете од мене, говорио је он. Заклињем вам се