Delo, Apr 01, 1907, page 410

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 403 да вас више, као што сам то једанпут урадио, нећу узбунити... Хоћете ли да се одрекнем онога што сте ми некад допуштали? Она благо одговори: — Не... не... не би било рђаво да се волимо. Може се волети на један врло невнн начин који не доноси гриже савести... Она је мислила на сестра Козиму, на прпјатне некадашње нежности. И Морис је у овом тренутку сам веровао да је могућа ова нетелесна љубав којој би се још јуче ругао, чим би се његово тело истрошило за само једну ноћ страха. Па плашљиво запита: — Допуштате ли ми да с вама излазим да вас пратим?... — Да... одговори она. Све... све што хоћете. Ја сам сад сигурна у вама. Кад су се спустили и дошли у прпезарију, кад су селн једно поред другога за сто где су их очекивали, изгледало нм је као да више немају наше смртно тело, да нису више способнн да задрхте и да се изгубе. Они су били уверени да су потписали уговор духовности своје љубави. Нису сумњалп да су ти одушевљени усхити одредили време, које је досада бнло неодређено, у које ће их неизбежни закон подјармити и да сад славе веридбу своје љубави. Марсел Прево. (Превео с француског Б. /1.1.