Delo

412 Д Е Л 0 публику, да су свм очекпвали да Коштана неће ништа заостати за Сантуцом. Али није тако било. Коштана није била Коштана. Није било ни сенке од оне Коштапе, коју је Г. Б. Станковић написао, од оне Коштане за којом се по 15 дана и толико ноћи трчало из кафане у кафану. Није се осетио нигде у игри Госпођичиној онај севдах што надимље груди и гони човека да заборавља на све и јури за циганком, која у песми излива" сву силину своје снаге и своје леиоте. Од Госпођице која је одлична као Кармена, савршена као Сантуца, могло се очекивати да да бољу Коштану. Јер, и ако њен школовани глас није за „Мирјану“ и „Џану на сред села“ ипак је њена интелигенција могла да створи од четвртог чина оно што и писац. — Па ипак, позориште је било пуније него у оба прва гостовања, а цвећа је падало више но икад на нашој позорници. После овог летимичног и несређеног прегледа једино што би се могло извући то је: да највећа несрећа неуспеха на нашој позорници долази од тога што је у нас оскудица у глумцима а крајња немаштина у интелигентнима. Да се не би рђаво разумело: ми имамо на број и сувише глумаца и глумица али квантитет не значи ништа, а квалитет је никакав. Наше је позориште препуно младих глумаца од којих нико не вреди. Ми имамо добре глумице за епизодне роле, а главни фахови остаће довека штури и незадовољени. Али ситне амбиције њиних ограничених појмова не умеју никад да се задовоље тиме да домаше шта треба и зато у жељи да премаше, они промаше увек оно што желе. Једино се опажа да Госпођа Милутиновићка увиђа како је њен фах жена радничка, проста, трезвена жена, те је почела зато напуштати салон и прилазити све више и све боље ономе што је за њу. У Ткачима је постигла врло велики успех. Кад би сви за времена угледали шта су, можда би и наше позориште имало коју добру сезону, а овако како је почело дочекаћемо да једнога дана Нору игра Г-ђа Милојевићка или која друга, а Г. Сотировић да нам тумачи Брака или, можда, Ејлерта Левбора (у Хеди Габлер).