Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Ромео и Јулија од Виљема Шекспира, превео с енглеског Лаза Костић. — Књиге Матице Српске Број L7. Награђено из фонда Јована Остојића и жене му Терезије. У Н. Саду 1907. Преводити песпика може само иесннк. Иреводити песничка дела носао је и врло тежак и врло незахвалан. Тешкоћу му ногврђује мален број заиста успелих превода, који су онда потекли од каквог великог мајсгора. Незахвалност нак тога посла бива легендарна. Прво што му ретко ко придаје праву достојну важност, што се оп уопште сматра као песнички посао много нижег реда и од средње оригиналне продукци.је: друго н за то што се најбољем преводу увек може много што-шта замерити, и што се често преводи од велике песничке вредности и леноте са гледишта буквалне, вокабуларне всрности даду изложити крупним замеркама. Мој одлични пријатељ Ото Хаузер, сам врло велик н признат мајстор у превођењу, ко.ји је по свом обилном искуству изложио вигае интересантних погледа о вештини превођења у 8 броју „Литерарног Еха“ т. г., изразио ми се једном приликом врло згодно о овом иитању: „Најбољи превод није толико добар да небн могао бити још бољи.“ Што више преводи, преводилац је и сам све скрупулознији. Ја сам се дивио Хаузерову нреводу Росетијеве „Куће Живота“ он, преводилац сада већ није з&довољан ц радо би га понова прегледао и поправио. Ја сам превео „Отела“ пре непуних десет годвна, затим га више иута поправљао и тада 1902 г. дао Срп. Матици, која га је по похвалном реФерату г. Л. Костића примила за своја издања. Сад кад је дошао ред да се штампа и када сам га ради тога трепао