Delo

БРАК И ПРАВОСУЂЕ (НАСТАВАК) II. У другу групу могу се уврстити све остале државе, односно поједине државне покрајине, с православном насеобином, где је старо начело о сјдској надлежности за брачне спорове очувано готово неповређено. Овамо спадају: Цариградска Патријаршија, Русија, Црна Гора, Бугарска, Хрватска и Славонија, Босна и Херцеговина и Србија. Пошто је у свима поменутим областима признат само црквени облик закључивања брака, то и све брачне спорове у погледу унутрашњпх или личних односа супружника (гштања о постојању, законитости, разводу и уништају брака) расправља искључиво црквени суд. Остали спорови, у колико се тичу чисто имовинских односа супружника, по правилу спадају у надлежност грађанског суда, а изузетно и то само за хришћане у Цариградској Патријаршији, поред свих осталих приватно-правних спорова међу хришћанима и они су увршћени у предмете надлежности црквеног, а не грађанског суда. 1. За основу данашњих правних односа у Цариградској Патријаршији уопште служе основне одредбе или канонизми {Fevizol Kavovio/noi) о управи црквених и народних послова што су издати на основу хатихумајуна (царског указа) од 6. фебруара 1856. године. Још по ферману освајача Цариграда султана Мухамеда П (1451—1481) не само религиозни него и сви политички предмети, у колико се тичу лица православне вере, која се налазе на територији отоманске царевине, поверени су били неограниченој власти царпградског натријарха и