Delo

РЕфОРМЛ ИЗРОРПОГ IIPABA У АУСТРИЈИ 67 пансије подвргну контроли народног представништва, које 6и уз то још имало и право бумета! Јер државпи повериоци вероваће у фипансијску моћ Аустрије тек онда, кад буду државни нздацн зависилн од Народног Нредставпиштва и онда he тек моћи бити осигурани за њихова примања. Двор се морао решитп на увођење уставног режима. У место Баха би позвап (21. августа 1859.) за министра унутрашњих дела гроФ Агенор Голуховски. Оп је аутор дипломе од 20. октобра 1860. По тако званој октобарској динломu пмала је Аустрија да пређе из апсолутизма у уставност. Народно Представннштво чннио је ;,целокуппи рајхсрат“ („der gesammte Reichsrat“, ,,der verstarkte Reichsrath"), који je бројао 100 чланова. Од њих је један део цар именовао, а други део бирали су земаљски, провинцијални, сабори — ландтази. Нп компетенција његова није била пространа. Више се тнцала фипансијских и војничких питања, те је тај рајхсрат мало личио на право законодавно тело. Политика, ни унутрашња пи спољња није улазила у његову компетенцпју. Уз то је цар за сва питања, која се нису тицала Маџарске, имао права да се обраћа на „ужи рајхсрат“ (,,der engere Reichsrath“). Али овај Устав нпје ступио у живот. Није ни два месеца од његове публикације протекло а цар га опозва. Два су узрока била, шти октобарска диплома није ступила у живот. Првн је расположење Маџара. Октобарска диплома у III. своме одељку имала је ову одредбу: сва питања, у којима рајхсрат није компетентан а тичу се Маџарске, имала су се решавати у смпслу и духу ранијег устава маџарског. То Маџарн разумеше као да су закони од 1847. и 1848. поново почели вредети. С тога се комитати свуда образоваше изнова, скупштпне комитатске оиет оживеше. За мало па законп од 1848. одиста оживеше — судске одлуке се више не извршиваху, царски чпновнпцн не могаху више функиописати, закони, које нпје сабор решио био, ннсу више важили и т. д. Други момепат, који је утицао да октобарска дпнлома не ступи у живот била је спољња политпка. Впктор Емануел продужио је борбу за уједињење Пталије. Чете I арнбалдијеве уђоше у краљевину Неапољску, а с допуштењем НаполеонаШ н војска сардпнска уђе у доњу Италију. Спречити уједињење Пталије Аустрија више нпје могла, а тиме је уједно изгубила сваку наду да повратн свој рзпнјп положај у Пталијн. Аустрија