Delo

68 Д Е Л 0 , је сада морала да рачуна на Немачку, — да ту осигура свој пали престиж. Али октобарска диплома давала је маха сепаратистичким тежњама народа. Она је била задахнута федералистичким духом. Аустрија пак, која би могла имати утицаја у Немачкој, могла је бити само централистичка — једноставна монархија. С тога се Двор трже и одустаде од намере да изведе октобарску диплому. Гроф Агенор Голуховски би отпуштен а његово место заузе гроФ Антон Шмерлинг 15. децембра 1860. год. Председииштво министарства би поверено ерцхерцегу Рајнеру, а дотадаљи председпик, Рехберг, постаде министар спољњих иослова. У то реконструјисано министарство уђоше и два Маџара — Вај и Сечењи. Личност, која је давала обележје министарству и пајјача била у њему, беше Антон Шмерлинг. Он је и творац новога устава тако званог Фебруарског патента. Тај устав би објављен 26. фебруара 1861. По њему је један парламенат за целу земљу,. а држи се годишње у Бечу. Парламенат има два Дома: Господски (Herrenhaus) и Посланички (Abgeordnetenhaus). У Горњи Дом долазили су принчеви, више племство које је имало велика имања, архиенископи, и чланови. које је цар поставио за доживотне. Број чланова био је неограничен и влада је имала попуњавати га новим члановима у евентуалним случајевима опозиције Горњег Дома. Доњи Дом бројао је 343 члана. Њпх су бирали ландтази (земаљске скупштине) из своје средине а не народ. Само нису били сви чланови увек при свима решавањнма, већ се за ствари маџарске створио нарочити парламенат из овог тако звани ужи сабор (der engere Reichsrath) у коме је било 140 чланова. Остали, решавали су питања која се тичу само Аустрије. Питање је било како ће се осигурати већина Немцима и влади? Ту се нису много бирала средства. Одмах се морало 1 Види: Louis Eisenmann, Le compromis austro-liongrois de 1867. Paris 1904. Andrassy, Ungarns Ausgleicli mit Oesterreicli vom Jahre 1867. Leipzig 1897. Beust. Aus drei Vierteljahrhunderten, Erinneruugen und Aufzeichnungen, I, II, Stuttgart 1887. Dr. Gustav Kolmer, Parlament und Verfassung in Oesterreich I. Bd. Vien u. Leipzig 1902. До сада три књиге. Dr. S. Rado-Rothfelol, Die ungarische Verfassung geschichtlich dargestellU Berlin 1898.