Delo

КМЖЕВНЕ ПРВИНЕ Ј. С. ПОПОВИЋА (наставак) Поповић сам био је, без сумње, врло задовољан успехом првенчета свог, успехом који је он могао запажати у најближим круговима, у Вршцу и Темишвару; јер видимо како још исте године издаје позив на нову књигу, читаву збирку песама.1 Позив је тај донео и Летопис Матице Србске у I части за лето 1826. у смјесици бр. 12 (стр. 153): Г. Јоанн Попович из Темишвара 30. окт. 1825 објављује, да ће с немачког (и грчког) језика на сербски преведену књигу под именом: „Седмостручни цвјетак средством штампе љубитељем греческог народа соопштити, која ћеу себи содержавати стихове, изјављујуће пламену ко отечеству својем љубов, неутрудиму ревност и проче националне добродетељи родољубпвих Грка. — Цјена књизи опредељује се 40 кр. у сребру“. Али се тих љубитеља народа грчког, који би у исти мах били II љубитељи књижества српског, у првом реду људи оне врсте као што је и сам отац Поповићев, Грк Стерија — јавило свакако врло мало, па и то, вероватно, с оградом да ће платити, кад им се пошље књига готова. Не нађе се нико од њих, да је печата иждивенијем својим, па ни отац Стерија, коме се од стихотворства синовљева оваково једино п могло свиђати; коме је понајвише за љубав млади стихотворац и грицкао перо гушчје, ипсао, брисао преводећи онако дугачке песме у понајвише кратким стиховима са честим сликовима. Узрок томе сла1 Оглас тај нашао је г. Љ. Стојановић у Вуковој кореспонденцијп и штампао у Срп. Књиж. Гласнику г. 1906. С»р. 136. (XVII, 6) на стр. 432, у ноти.