Delo

138 Д Е Л .0 за дужност не само да се обавестим о нзворима главних мотива средњевековне европске књижевности, но и да о том створим себи једно мншљење и од те дужности никаква скромност не може ослободпти никога па ни г. Поповића. Јер нескромно је напротив писати о изворима наших народних приповедака, којима у средњевековној књпжевности има многих и крупннх паралела, а немати вп обавештености а камо ли свог мишљења о изворима тих наралелних мотива у опште. Г. Поповић је изволео тврдити (С. К. Гл. 9Г5) и то како ја не разумем ни онај каталански цитат, 'варочито оне „страшно“ неразумљиве речи: Раге meu! које наводим, и то не разумем ја који сам у тој каталанској версији нашао упознање помоћу венчаног ирстена и недостатак сакаћења, што истиче и сам Сишије! II то да утврди г. Поповић који га два најважнија момента ове версије није опазио и ако тврди да ју је по сопственом читању познао. Можете мислити са каквом је пажњом и савесношћу г. Ноиовић читао и ту версију и какве су његове белешке, које је нри том правио. Г. Поповић ми замера и што тобож иридајем недостатку сака.ћења нревелику важност. Међутим тај моменат Сигаије пазива важним (в. „Дело“ стр. 423), а Иимегру, судећи по наводу у Гофн етр. 16, тај моменат служи за одредбу друге групе (типа) у његовој подели, у коју групу он не рачуна „Манекину.* Сам г. Поповић се у својој књизи задржао на том моменту и покушао објаснитп разлику по њему између „Манекине“ и леринске нриче — са каквим разлозима то смо раније већ показали (в. „Дело“ стр. 413). Г. Поповић ми је замерио што говорим „на равно с правим научницима*, међутим ја бих њему уписао у велику врлину да је он говорио — макар и налик на праве научнике, бар би изгледао озбиљнији, и пе би подсећао на тон последњих београдских дневних , листова. Том прилнком јс г. П. као врхунац моје нескромности истакао како ја „исправљам Сишије-а.“ (С. К. Гл. 942). Ја ћу и овде имати прилике да укажем ua неке погрешке Сишијеове, које његовој изврсној, скроз научној расправи ове теме не побијаЈу вредносг. Прост разлог је том, што се и после Сишијеа писало и расправљало о овој темн, баш и под његовим нодстицајем — те је то требало само прочитати. Ако сам ја одступио од Сишијеа, учинио сам тако да не морам негирати своје мишљење, јер сам то учинио нознајући нешто новијег материјала ове теме н нарочито једну енглеску новију студију о њој (Dr. А. Gough: Constance-Saga, изашла у серији ,,Palaestra“ коју издају нроФесори Брандл и Ерих Шмнт, у Берлину