Delo

ПГАВНА ПРИРОДА УСТАНОВЕ ВЛАДАОЦА 147 •би он био, и морално и по позитивним законима, одговоран. ако не би своје функције отправљао. А када је тако, онда he и случајеви невршења функција од стране органа власти бити много ређи. другим речпма, биће много ређи делимични npeстанци државе. На основу свега овога ми смо, у поменутој расправи, и дошлн до закључка да и владалац, као власт, има само дужности, то јест да он мора вршити функције које је устав ставио у његове атрибуције. Владалац који не би, било зато што би о карактеру власти имао погрешне појмове било из кога другог разлога, отправљао своје функције, вређао би једновремено и законе позитивног права (устав) и законе морала. А не може се рећи да је владаочева улога у уставној монархији чисто паспвна. Јер, као што смо казали, власт је инкарнација државнога живота, она је кретање, а не стагнација. Власт је, по својој природи, дакле нешто активно а не пасивно, што значи да и владалац, као власт, има исти карактер: он је, такође, нешто активно а не пасивно. Ако би власт могла бити и пасивна, онда бисмо имали овакав резултат: држава делимично, то јест у границама пасивне власти, не би постојала. А држава је једна целина, од ње не могу постајати само делови. Р1наче би могло бити и то: да суверена власт — а то је држава може постојати цела илн окрњена, што је немогућно. Суверена власт, која је окрњена, није суверена. Исто је тако и са државом: или она постоји цела или пикако. Парцијелна држава као и парцпјелна суверена Дласт то је немогућност или, тачније, апсурдум. Свакако не може се казати: држава може постојати, и ако извесна власт има карактер пасиван. Јер, држава је скуп свију власти, због чега, ако самоједна власт недостаје, тога скупа нема. А власт која би била пасивна не би била власт. Иначе, ако би власт могла бити и пасивна, онда би, логички, држава могла постојати при свем том што би све власти биле пасивне. А ово је немогућно, будући је сама држава нешто активно, живо, због чега и оно у чему се држава оличава, власт, мора бити активно. Држава омогућава човеку живот, а сигурно живот не може наћи услове за своје одржање у нечему што не би било активно већ би било пасивно. Не може животу смрт служити као подлога. 10*