Delo

148 Д Е Л 0 § II Држава је дужноет Репрезентирани има исто својство као и реирезентанат. Када органи власти имају само дужност, то и држава, коју ти органи представљају, пма, такође, само дужности. Држава нема, дакле, никаквих права. Отуда и сувереност државна није право. Јер, ако би сувереност била некакво право, држава би могла од овога права не чинити употребу, могла би не бити суверена. v А држава која не би била суверена, не би била држава. Дакле, држава, ако би суверепост била право, могла бн себе уништити. Уништење, пак, државе било би, у истп мах, н уништење човека, јер човек изван државе не бп био у стању опстати, а још мање напредовати. Ако је, пак, одржање и усавршавање човека природни закон, то је и држава, која то омогућава, природни закон. А како закон значи нешто неминовно, што мора и треба да буде, нешто што садржн у себи појам дужности, то је и држава једна дужност. Сувереност државна је само последица те дужности. Како би држава постојала без суверености?' Јер, ако држава има да човеку обезбеди опстанак и напредак, њој се морају оставити одрешене руке у изналажењу средстава нужних за постигнуће тих циљева. Ставити држави те циљеве у дужност, чпнити је одговорном у том погледу, а ограничити је односно речених средстава, то су две пропозиције. које једна иоред друге постојати не могу. Због тога је неоснована теорија по којој би индивидуа имала некакво ираво наснрам државе. То би право било ограничење државне суверености, а то је, као што видесмо, негација државе. У осталом, метнутп човека, ма и делнмично, изнад државе, то би значило чинпти човека, у извесној мери, од државе пезавнсним, рећи да му ова у тој мери није потребна. Ово се не може казатп, јер откада се за човека зна, он је увек живео у друштву. Осим тога, ако би то било тачно, оида бм државу ваљало, у граппци у којој је човек изнад државе, уништитн и човека државе ослободити. Тако да би сптуација билаоваква: човек би парцијелно био у држави, парцијелно изван ње. Г1ре свега, таква ситуацпја се нпје никада видела, ни пре Ј. Ј. Rousseau-a ни после њега, што не иде у прилог тачности речене теорије. Затим, теорпја нелогична и противна закону градације, закон по коме су у природи бића једна према другим еавршенија односно песавршеннја. Од минерала су савршеније биљке, од ових су са-