Delo

Д Е Л 0 154 владалац постоји појединац, али са том разликом што остали органи власти, рачунајући ту и министре, могу да одговарају, за повреду устава или закона, и кривично, док владалад одговара само морално. Од ове одговорности владалац се не може ослободити по том основу што је закон пзгласала скупштина или што је декрет потписао министар: то значи само то да је закон заједничко дело владаоца н скупштине, а декрет заједничко дело владаоца и министра и да је у првом случају, осим владаоца, одговорна и скупштина,1 а у другом одговоран још и министар поред владаоца. Владалац овде сигурно одговара, јер је он ту активан: ставитп свој потпис на нешто то је свакако активност а не пасивност. А сваки одговара морално за своју активност, осим ако не би бно неурачунљив. Они који би тврдили да владаоцп за своје потнисе не одговарају ни морално, тврдили би тиме, у исти мах, да су владаоци неурачунљиви. Ми мнслимо да пн сами владаоци не бн желели такве адвокате! Владалац губи потпуно карактер власти и претвара се у појединца, када обори устав и прогласп се сувереном. Алп овде треба ово приметитн: Владалац је ту поЈедпнац само дотле док 1 Скупштина је кривпчпо неодговорна за неуставне законе. Јер, ако иредлог !аконски који је у скупштипи изгласан и који је нротивап уставу није још погврђен од стране владаоца, он још впје закон. те, према томе, немамо неуставног закона. Ако је пак потвр!)ен, тада имамо, пстина, закон ' неуставан, али његов је аутор законолавац којн је као сувереаа власт пеодговоран кривично. За неуставан закон не одговарају кривпчпо ни миниетри који су га владаоцу поднелп на потпис: пошто је закон дело закоподавчево, а не дело мпнистарско. то, по правилу да нико не може одговаратп за туђе дело, министри нису ту одговорни. Наиротпв, могло ба бити речи о одговорностп мпнпстара за гажење устава, ако не би владаоцу поднели на потпис у скупштпнп изгласани предлог законскп. зато што би нал^зилп да је он протлван уставу. Јер да ли је нешто противно уставу или не, то цени законодавна власт т. ј. Краљ и Скупштпна, а не управна. (В. чл. 118. устава од 1888. и чл. 46. Устава од 1901. кога нема у садашњем Уставу, ве знамо зашто). Све што могу да учпне министрп којп мисле да је законски предлог, у скупштпни нзвотпран. противан уставу, то је да даду оставке. Алп онп пе могу и остатп министри и такав законски предлог не изпетп владаоцу па потпис. У осталом изгледа нам пелогпчна установа. да владалац, без предлога мпнинпстареког. не може да иотврдп закон. Закон је оно што хоће владалац п скупштина. Међутим, може се деситп да те сагласностп има па да опет пема закона. само зато што управна власт неће да изгласанп предлог поднесе на потпис владаоцу. Управпа власт спречава закоподавца да формулише своју вољу!