Delo

156 Д Е Л 0 -за оно што министри и оез његовога активнога учешћа чине, само ако му је, као што мало час рекосмо, то познато било. Јер, отпуштајућн неисправне министре, који својим радом вређају било устав било закон било државне интересе, владалац спречава њпхова даља штетна дела, и vice versa, он се са њнма п њиховим делпма солидарише, када, остављајући их на њнховом месту, омогућава да они и даље погрешно раде. Теорија немешања не ослобађа, нрема овоме, владаоца од одговорности за рђав министарски рад. Опа може само да му одговорност ослаби, ако би се владалац такве теорије искрено држао, што ће, свакако, битн редак случај, кад се нма на уму природа власти. Његов поступак био би у таквом случају само culpa, док би он био dolus, ако би владалац горњу теорију истицао, знајући да она није тачна. Разуме се да и та culpa п тај dolus излажу владаоца једино моралној одговорности. Владалац, ио овој истој логпцн, носи одговорност .и за штетан рад скупштине. Ако би владалац допустио да скупштинска већина злоупотреби своју моћ на штету мањнне. ништећн незаконнто њене мандате, или спречавајући је у употреби њеног права слободне дискусије, он бн носио, такође, одговорност за то. Псто бп тако он носпо одговорност и онда, ако би скупштина, замењујући законодавни рад партиском борбом, узалудно трошила време своје. Јер свему овоме владалац може да стане на иут, чинећи уиотребу од своје власти да скупштину распусти, власт која му је дата радн одржања у хармонији народне воље п скупштнне. Нема сумње да се народна воља не може слагатп са скупштином која гази закон или која је од себе начинила једну нерадну и бесплодну гомилу. Дакле, то су баш случајеви у којима скупштину влада.лац треба да распусти, што значи да, ако то не учини, он акцептира прећутно њен погрешан рад. Друкчије ствар стоји, н. пр., са председником Француске Републике, јер он може скупштннуг (la chambre đes deputes) распуетити само са пристанком Сената.1 Али н тај председник би био морално одговоран, када не бн, имајући пред собом једну онакву Скупштнну какву смо ми горе претпоставили, бар покушао добитн њено распуштање од Сената. 1 В. Loi constitutionnelle relative а l'organisation <!es pouvoirs publics <lu 25 fevrier 1875. Dareste. Les Const-itutions modemes, t, 1, p. 9 (act, 5).