Delo

ПРАВНА ПРИРОДА УСТАНОВЕ ВЛАДАОЦА 157 § Y Нрерогативр владаочеве ногрешно се називају прави.ча Често се пута каже да владалац има „право“ да отпусти мпнистра, да одбије потпис закона пли декрета, да распусти скунштину (В. н. пр. чл. 5-i. Устава). Тако се изражавати, то је, као што смо видели, у основи погрешно. Јер владалац има права само као приватнолице. У овом погледу тачно је речено у Уставу да се „Од државног имања разликује Краљево ириватно имање, којим Краљ слободно располаже за живота и на случај смрти, по одредбама грађанскога законика* (чл. 178.)иу § 19. грађ. зак. да „И права самога Књаза и правптељства, која у овом законику извор и опредељење имају, хоће се по овом законику судити.“ Али владалац као власт има само дужности а не права, што значи, као што нам је то већ познато, да он не може не вршити власт уставом му додељену. Пначе ако бнсмо били овде у присуству права а не дужности, онда бисмо казали да владалац може да задржи неисправне министре а да отпусти исправне; да одбије потпис за законите декрета а да га да за декрет незаконит; да одржи рђаву скупштиоу а да распусти добру. II он би све то могао чинити чак и без моралне одговорности, пошто титулар једног права не може одговарати за овакву или онакву употребу свога права. Међутим, напротив, владалац има за дужиост да отпусти неисправне а да задржи исправне министре; има за дужност да нотпише законит указ (ми претпостављамо да се владалац слаже са његовом опортуношћу) а да не потпише незаконит; има за дужност да распусти рђаву а да не распусти добру скупштину. Из овога видимо, колику је погрешку учинио Уставотворац паш, када је казао, у чл. 54., да владалац има право да распусти скупштину. Он је, од једног општег интереса, да се скупштина када треба распусти и да се не распустп када не треба, начинио неку врсту својине владаочеве, којом би овај могао слободно располагати, па дакле и на другог пренети; он је вдаст јавног права помешао са влашћу приватнога права, дужност (дужност, коју сваки орган власти има, да врши своје функције) схватио као право: он.је државу схватио као право, док је она као што смо видели дужност. По нашем Уставотворцу, држава биимала право да не постоји, да се уништи, па дакле и да, одричући се своје суверености,