Delo

ПРАВНА ПРИРОДА УСТАНОВВ ВЛАДАОЦА 159 већ као власти. Није лако знати, када владалац треба да се умеша а када не, а тако исто тешко је знати, каква треба да буде његова интервенција. Пстина је да функционисање власти, па, дакле, и владаоца, значи нокрет. активност, али покрети могу бити тачни или погрешни, актпвност корисна или штетна. Јер, и то смо напред казали, активност власти не значи ма какву активност, већ активност у границама закона и устава. Осим тога активност власти, у тим међама. мора бити још и корисна по државне интересе. Може једна радња власти бити нотпуно законита, па опет да је штетна по те интересе. Тако, има поступака који су остављени дискреционарној моћи властн. Ова има да оцени да ли да предузме неку радњу и када да је предузме. Од способности и умешности органа власти зависи да ли ће радња бити опортуно предузета и хоће ли бити добро извршена. Пскусни и јаки владаоцп неће бегати од интервенције. Искуство ће их учити када треба да интервенишу. а њихова he способност бити гарантпја да ће се та интервенција кретати у границама устава, закона и државних интереса. Дорасли својој дужности владалачкој, они се неће бојати одговорности за своју активност, уверени да ће од ове земља видети само користи. Неискусни владаоци, напротив, гледаће да што ређе интервенишу, из бојазни, — познавајући себе — да при тој интервенцији не погреше. Они ће чешће бити пасивни, заборављајућн да ће их и њихова пасивност изложити одговорности, специјално онда ако је случај у коме онп треба да буду активнн. Владалац, који није активан кадачреба, избегава вршење владалачке дужности, а то је врло тежакслучај његове одговорности. Мањејекриввладалац који врши своје функције али их -не врши добро, него онај који их не врши никако. То ie примена општега правила да је боља и рђава власт него никаква, или да је бољи и рђав закон него никакав. А ово је оиет изведено из онога”начела о потреби постојања државе (о њеној дужности да постоји): боља је и рђава држава него никаква. Има само један случај у коме је 'одговорност владаочева још већа него у наведеном прпмеру (т. ј. када владалац никако не врши своје функције), а то је, када он постане активан противно уставу или закону. Владалац који не пнтервенише када треба, такође вређа устав, пошто он задржава карактер приватног лица у случа.ју у коме