Delo

1(30 Д Е л 0 треба да дејетвује као власт. Јер, видели смо, орган власти која гази закон или устав, губи карактер власти, и иретвара се у приватно лице. Али када је реч о повреди закона, увек су теже кривице које се састоје у активности него оне које се састоје у пасивности. Commissio је већа кривица од omissio. Владалац који би се, — а зато да не би погрешио у својој пнтервенцији, бпло зато што би интервенисао противно уставу пли закону, било зато што би, остајући у границама и једнога и другога, ипак оштетио интересе опште — ограничавао на једну сталну пасивност, бко би стално у кривици. Да не би, можда, пнтервенишући погрешио, он греши сигурно, греши сигурно стога што својом непрекидном пасивношћу одузима себи карактер владаоца. Да би себе сачувао од одговорности, он напушта онште пнтересе: да дејствује, функционише као власт. У самој ствари он се не спасава одговорности, као што горе видесмо. Дакле, без икакве користп по себе, пренебрегава државне интересе. Ако се владалац, из оваквих побуда, држи пасивно, онда је његова одговорносг долозна: он зна да греши, иа ипак ово чини. Ако, Пак, владалац тако чини што bona fide налази да је његова дужност да буде пасиван, онда ои одговара само за кривпцу, culpa. Премда је тешко претпоставити да владалац може bona fide мпслитн, да је његова дужност, као вл.асти, да буде неактиван. §.VI Дискрецнонарпа моК иладаочева Горња објашњења омогућавају нам класпрање владаочевпх кривица. Он одговара: 1. Када је активан иреко граннца уставом и законом обележених му. Овде је кулпозна одговорност ређа, ношто, већином, владалац може лако оценити, да ли је пзвестан поступак уставан пли не. Одговорност је његова долозна увек када укине устав, јер ниједан се владалац не би могао тиме бранитп, да је он bona fide држао да је могао e устав оборити. 2. Када је стално насиван. 3. Када је активан у границама п устава и закона али у тој активностп чини погрешке. Узимајући овај последњи случај, рећи ћемо да владалац има да цени, када ће се манифестовати као власт, то јест када ће учинити употребу од прерогатива које су му дате уставом