Delo

162 Д Е Л 0 % за државу је индиферентно то да лп су они bona или mala fide. Неспреман политичар he тако исто бити збачен као и неморалан, нити би на пр. какав министар, којп чини само погрешке, могао захтевати да остане на свом месту само зато што су погрешке његове ненамерне. Овим нећемо да кажемо да је свеједно да ли се онај који показује успеха у свомјавном раду руководи добрим или рђавим побудама. Не. Увек је боље да су заједно и успех и добре побуде. Али, ако већ то двоје не другује, боље је, за политичара, да има успеха, па ма овоме претходиле и рђаве побуде, него неуспех са добрим побудама. Наравно, кад кажемо успех, ми мислимо на успех са гледишта државних а не личних интереса. Као што видимо, и ако владалац пма дискреционарну моћ да своје прерогативе употреби или не, он опет није господар тих ирерогатива, тако да их може по вољн употребити или не уиотребити и да од њих може учинити какву год хоће употребу. За њега важи оно исто правнло које и за остале власти које имају неку дискреционарну моћ. Ова моћ значи само то да се ставља на оцену власти: да ли he се нешто урадити или не, али та дискреционарна моћ не мења, у случајима у којима је она дата, карактер власти: ова остаје и ту дужност, због чега се дискреционарна моћ мора употребљавати у општем индересу. Из овога излази да н онда када један орган власти има дискреционарну моћ, он остаје одговоран и подлежп критицн јавнога мњења. Дискреционарна моћ му је дата стога што се очекивало да he је он умети вршити кориспо по опште интересе, што томе органу никако не даје право да остане и даље на свом месту, ако томе очекивању није хтео или није умео одговорити. § VII Владалац је редовни Фактор у држави Досадашња објашњења показују нам ово двоје: прво, да је владалац један важан фактор у држави и друго да је то фактор редован, т. ј. фактор који је предвиђен и регулисан уставом. Важност његова огледа се најпре у томе што је он једна озбиљна гарантија за уставност и законнтост. Када нн закона ни декрета не може бити без пристанка (потписа) владаочевога, онда је јасно да би устав н закон чешће био вређан, када ове установе, шефа државе, не би било. Владалац се овде појављује, у гтогледу министра и скупштине, као друга и виша