Delo

Б Е Д А 169 рубљени дпмњак и неколико кокошију које се поређале овдеонде по гранама сувога дуда, сваки би рекао да је пуста кућа. Других одаја, сем оџаклије п једне собице нема, а у њој су становали родитељи са осморо ситне деце све једно другом ДО ушију. Страшна ноћ. У соби на старом, расклиматаном, жижљивом столу горп мала округла лампа бацајући врло бледу светлост у неокреченој собипи, а која се споља кроз пенџерлију неби могла никако приметити. У левом углу собице стоји стара, сва излупана блехана пећ а крај ње сеђаше домаћин на ниској троножној столици наслоњен главом на обе руке са страшним мислима у повеликој неошишаној глави. Оџаклија још беднија. Узана ниска, са једним прозорчићем од недља, који затвараше од дима поцрнели дрвени канак ко.ји клизи по ижљебљеним дашчицама озго и оздо и помицаше се у десно кад затреба светлости у кућу. Велики отвор за димњак који је с леве и десне стране ограђен зидом при земљи узаним па се све више и више шираше до тавана и ту сведен на свод те изгледаше као улаз у неку мрачну пећину. У углу, беху остаци некадашње дрвене полице у виду сандука испод које стајаху једва цела црепуља јагатка н неколико комада од других црепуља. € леве стране полице, пзмеђу прозорчета, виси повећа карлица која је служила искључиво за наћве, а с једне и друге стране наћава виси по један сав од теста улепљен лопар. На подебелој дасци намештеној на два пања стоји велики излупан бакрач готово без облика, један мали новији и један крњ крчаг од црне глине без дршке, који се носн једном узицом а њом је преко среднне везано једно од десиметра дуго н обло дрво, па пуштено у крчаг те то служи место дршке, и једна повећа цепаница луча а иза врата велика сикира. „Што не лежеш богати? Већ глуво доба. Пзгоре видело." Он се трже. У тај мах духну јачп ветар те процепи од кише омеклу пенџерлију. „Еј боже, боже, и ти нећеш право“ рече устаЈући домаћин. Узе округлу совру, на једном крају пробушену, где је провучена узица којом се она веша, однесе је до прозора и окачи о ексер више прозора и обрнув лице совре прозору, те њом заклони прозор, да киша не прска у собу. Совра заклони прозор одкишеалнје ветар непрестано померао, те она, ударајући то о један, то о други крај, произвођаше несносну лупу. Он по-