Delo

170 Д Е Л 0 нова седе на столичицу крај хладне пећи, заби главу у руке и тако оста дуго, премишљајући свакојако о својој судбпни. „Тато зима.... Покри ме!“ Он нагло диже главу, погледа од куд долазаше гласић Мнлете његовог малишана који је са осталом децом лежао на голоме сену покривен неком искрзаном сукњом чија се првобитна боја не може погодити. Он скиде своју мокру гуњу и брижљиво је пребаци преко Милете и опет заузе исти цоложај крај пећи. Ветар све страшнији, чини ти се хоће преврнути ову кућицу, а киша, изгледа да је престала или је уситнила и помешала се са снегом јер не удараше крупно у совру. Ветар удесио кроз пукотине на кућици, нзгледа да се у свакој пукотини у средини налази по нешто што личи на затегнуту струну, иа лепо свира, час јаче час слабије као деца кад направе од дрвета па место струне затегну травку или кад ветар дува у празан крчаг. На другом прозору кога киша још није овлажнла нроцепило се једно место у виду полукруга, само тај полукруг није испао него великом брзином трепери па учн као кад деца вежу лењир о канап па брзо окрећу. У соби сви спавају сем домаћина, који ваљда стражари да би своју нејач сачувао од ове проклете зиме, а по кат-кад свирка ветра појача плач најмањег синчпћа у колевци поред матере, кога она нежно покара на се одмах чује тромо ударање колевке4 која нзгледа да је оздо заокругљена. „Зима“ кроз плач процвокота Ката најстарија девојчпца која је лежала с краја до оног другог прозора покривена једнпм поцепаном детињом струком. „Заложи Милија, поцркаће деца!“ Тужно рече Јерина уздахнувши. Милија погледа по деци. Она се почеше будити вичући да] је знма. Погледа свуда по соби, као да што тражи, мало застаде па онда изиђе у кућу, трже обраницу и врата се отворише са силном лупњавом о дувар. Милија изиђе наноље, онако гололеђаст, али се брзо врати носећи канак с другог нрозора и у кући га брзо исцепа, оцепи спкиром мало луча и наложи ватру у исцепану пећ из које се нагло разви густ днм по целој соби. Он опет седе крај пећи уздахнувши. „Гаси то видело.“ Милија као да не чу глас Јериннн јер се не помаче нити извади главе нз шака. Нетар све јачи, што је Милија познао но потмулој лупи по неке даске с крова коју „устока“ ноду-