Delo

Б Е Д А 171 хвати оздо, пребаци преко куће и обали на земљу. Снег се помешао с кишом па све у ковитлац па оне иахуљице чим ти падну на лице одмах се претворе у капљицу или су тако ладне да чисто убоду на место где падну. Чврку на пећ и мехур се подиже на њој. Чврчање све тише и тише док не ишчезе на топлој пећи. Милија немарно подиже главу, јер га не изненади капља што паде с тавана кроз већ омекло место од кнше. Мало се стресе јер му се још није осушила тежињава кошуља. Кроз цело му тело прође нека дрхтавица. Још једна кап паде на исто место пећи, па друга, трећа и убрзаше једна за другом тако, да се једна не испари а друга већ стиже и на пећи иоста тужно чврчање те потсећа на кишну јесен, кад се седи у кући крај ватре, на којој чврчи трула и мокра врбовина. Мплија смаза дланом велики мехур са пећи, отвори вратанца од ње, метну две последње цепанице, духну неколико нути у пећ и затварајући је дубоко уздахну: „Боже, Боже, што ме овако мучиш?“ Пламен на лампи, све мањи и мањи те се претвори у чкиљање. Милија духну не дижући се и нламена нестаде, а у соби поста црна помрчина. „Ох децо моја, црвићи моји. Синоћ нисте вечералн а немате шта јести ни кад сване. Шта ли сте ви Богу сгрешили? Не треба да живим, кад не могу да зарадим за вас, да сте бар што и одевени а за друго како било. Ох Боже, ко ће кроз сат два слушати писку ових црвића кад почну тражити да једу, а ја им немам дати ни чим огрејати. Сирота децо моја.“ Лупа крила и глас петла с поља, прекиде му мислн. Он устаде, узе обућу седе на столичицу и поче обувати мокре, готово пропале чарапе, затим траљаве опанке од сирове свињске коже, и кад би готов, изиђе у кућу, узе вргом воде мету га под пазух, опра руке, прекрсти се, па пљусну неколико пути по очима, уђе у собу, пажљиво скиде гуњу с Милете, обуче је, па лагано изпђе напоље. Погледа свуда по небу, промрмља нешто, врати се у собу па затварајући врата стресе се од силне хладноће. „Је л' зора Милија ?“ „Зора.“ Петлови учесташе. Не потраја дуго, и једна по једна кокош иоче слетати са седала „Нано, дај ми да јем!“ рече нротежући се и зевајућа Перпша најстарији син, који устаде па се згрчи уз већ охладнелу пећ.