Delo

172 Д Е Л 0 „Зима... Нано‘ дај ми леба!“ захори се неколико гласића ситне деце у један мах, примичући се пећи онако боси и у ритице обучени, мислећи да ће се огрејати. Мати погледа свако, како које устаје. Суза јој сузу стиже, а ништа им не одговара. већ окреће главу, да јој деца не спазе сузе, па љуљну колевку и ако се дете није пробудило. „Нано, леба... зима!“ повикаше сва деца у исти мах. Ката лагано приђе оцу па му гото шану: „Тато, нема ни зрно брашна.“ Он тужно уздахну. Деца се расплакаше, мати врда по соби а Ката их поче тешити, па и њој ударише сузе од жалости за децом, „Ах!“ рикну Милија, дохвати врата иа се нзгубн у вејавици трчећи некуда. Пзмакао је далеко од куће. Не зна ни сам куда ће. Све трчи, а у ушима му зуји: „Нано... леба... зима“... Писка се непрестано понавља наизменичпо код деце. Снег веје. По неко босо дете излети из куће па се одмах врати, те продужн плакање, мислећи да ће исплакати хлеб. „Ох Боже, што ме не узмеш, да не гледам ову беду!“ промрмља Јерина, не обзирући се на свој стомак који такође треба подмиритн, ако ничим другим а оно бар нројом препрженом уз ватру. „Нема нано, ни дрвцета“, тужно јој рече кћи вративши се с поља, „а слушај како на пољу уји! Помрећемо од зиме.“ „И од глади децо моја. Ова проклета година. да Бог да ца не дође више. Нигде се не може зарадити. Овн даваше, даваше, али како је време, не може да се одради, па не дају ни онн више. Како ћемо најпосле, не знам.“ „Потамо се мало да се и ја гре'м!“ рече п гурну се међу децу Милета вративши се с пол^а, мислећи да ће се ограјати крај хладне иећи. Сви се шћућурили око пећи те је оградили као венац, али у њој последња искра изгуби живот и поста прах. Деца час метну ручице на пећ, час завуку под појас, па ваљда видећп да је топлије тако, позабадаше их и тако поседаше око пећи, и час по час, једно по једно затражи хлеба. „Ca’he тата донетн. Отишао одавно, тешаше их Ката. Алн је то одавно њима било већ одавно, јер је читав сахат како су устали, а хлеба нема. Љихов стомак не зна да нема. Он хоће хлеба. „Хуууј“ учини Милија, бацивши велику церову главњу пред кућу. Уђе унутра, скиде торбу с рамена. „На Јерина! Замешуј брже!“ Он узе сикиру те пред кућу излупа ону главњу па покупи крупније цепанице а Ката ситне и ватра би час на-