Delo

БАЧИНА 195 — Дозвали ме на рањеног. Не знајући о чему се ради одох и само узех соОом обичну сонду. Тек путем ми рече тежак што ме је пратио. „За њега више нема“. Било је о највећој жези. Тежак ме доведе, после добра пута, на једну ливаду. Ту је лежао човек а црева му сва на пољу, измрвљена земљом и згрушеном крви. Много се муха ројило зујући досадно под подневним звезданом. Помислим да је већ мртав, али се уверих да није. Поручих у најближу кућу по мало чисте воде, иглу •обичну и свиле. Радило се је о случају, где је најмање кашњење могло бити кобно. Кад ми донесоше поручено, проре* жем црево, које*је било озлеђено на више места, саставим, сашијем и згрнем у трбух и опет сашијем. — И после три сата Ваш човек беше мртав. Утече му у реч млађи лекар, који у заносу своје струке беше заборавио на тему. — Мој човек једе, пије. Чилији је и здравији него можда ја и Ви. Заврши задовољним осмехом лекар. Ђачина климаше главом, не верујући. — Е, докле ће та хирургија доспети. Свршит ће да ће се једном човеку моћи одбити нос, одсећи руке, отпилати ногу... дапаче главу и заменути бољом. — Кад би се нашло људи који би своју главу с туђом заменили; али је свак уверен да је његова глава најбоља. Рече смејући се мој пријатељ*. — Знате ли — окрете се Ћачина млађему лекару — да нротумачите h у р n о t i s m u s ? — To je сасма природна ствар протумачи категорично упитани. 'ЧЈ — Пу! ја у то не верујем. Рече инжинир, који је до тада слушао и ћутао. — Молим — настави лекар — и људи и животиње имају у себи једну силу, која је веома слична магнетизму. Што је која особа јача то је iana и сила? које се испољава баш к^ магнетизам, т. ј. привлачује противне, дакле слабије нарави. — А spiritismus? Прекине Ђачина. — Ха — махну лекар руком, омаловажавајући — „Ауто•сугестија“, кад није лоповлук. Ђачина се замисли па ће: — То сам ја све знао. Само сам хтео да чујем потврђено ■од стручних људи ко што сте Ви. 13*