Delo

206 Д Е Л 0 бнло, пружају руку измирења — и то не први пут сада? 1Г још, шта треба н могу да раде Срби послије таке понуде? „Тешко је побрајати све, шта се од стране Хрватске Србима одрицало. Тешко је то учинити, јер се ваља прво спустити онолико ниско у морално блато, треба у њему потонути, као што су се по њему давилп творци Велике Хрватске, наопако и неприродно схваћене и замишљене, као што њихови сљедбеници са по каквом мумијом прохујалога доба и данас грцају у дубини сопствене рђавштине. С друге стране, ваља бити и сувише равнодушни и сувише навикнути на погрде, којнма највећи злотвор може обесвећивати сусједову светињу — па да бисмо могли испитати и један дио оних фраза, које нагомплаше негирајући Српство. У основи, виновнпци данашњега мало братског и пријатељског гледања између Срба и Хрвата. Послије акције наступила је, по сили друштвених закона, реакција, и протнвнички табори, увидјевши сву лажност своје моћи, мало по мало, умањују своје захтјеве, а свјеснији сународннци изближе одређују права српске и хрватске стране, набрајајући погрјешке, које су ове почнниле у дугом низу међусобнога трвења. Утјешна је појава, кад хрватска штампа вели: „Грнјеши ко неће да признаје Србе у ТроједнициХ Али она престаје бити утјешна, кад се са хрватске стране тврди, да се „између Срба издајицом сматра сваки, који би се усудио рећп рпјеч мира и љубави у прилог Хрватима.“ Мелем је сриском срцу, кад му хрватска штампа велн, да су Хрвати дужни бранпти аутономију Срба на црквеном и просвјетном пољу. Али тај мелем постаје тренутни варак, кад се тврди, да је „у неким српским круговима врхунац српскога патриотизма радити за уништење Хрвата.“ „Каваљерско је признање Обзорово: „Говорнмо о драгоцијеној Хрватској крви, коју смо вољни пролити против Срба — а нијесно кадри ни одрјешитије ријечи дићи против оннх. нротив којмх бисмо ју морали дићи.“ Иосимтога: „Немамо толнко одлучности да оруђем закона станемо на крај политичком систему, на који се тужимо — а Србину пријетимо батином.“ Ова искрена исповјест, која нам је мелем срцу братскога саучешћа, губи много од своје искрености, кад се одмах за тим тврди, да „с ове стране Велебита свакоме ће (Срби) цружпти руку против заточника хрватске мнсли.“ Пли, кад Хрватима,