Delo

Д Е Л 0 два сата времена! .. . Ннје мени тешко, шишпне, накнадити н три сата и четири сата! — Не претеруј, Ливеша! рече му Ожобииа. — Не претерујем, Ожобино! одазва се Ливеша. Ти знаш, кад ме оно мог'л посла са оним конзулским писмом... На моје велико чудо, Ливеша стаде причати оно, што мп Ожобина исприча на путу на Шигуњама, као своју бравуру! Погледах Ожобнну, али он и не слушаше друга, него се нижим гласом дао у неке преговоре са послужитељем! Након чуђења и љутње, што ме обузеше, дође ми да прснем у смех! Шта је ово јутрос! ? Пре дана, дошле к мени поштоноше на посело! Какве кошуље и какви... — али одједном се опоменух. да сам замолио гостионичара, да мп набавп нешто нова рубља, пошто дознадох, да се то не може купити у Јамини. — Молим вас, пригзи Ожобино и Лпвеша, прекидох пх ја, — је ли вам Курјо Јосафатов дао какву цедуљу и новаца? — Боже сачувај! рече Ожобина... Да је то, зар бих те будио и узнемнравао у ово доба, него ми Курјо, синоћ доцкан, поручи по овоме Њувулију, вели: „Онај шишпан Нако што је дошао у великој је невољи! Нема преобуке! Зато те молимОжобино... — Добро, брате. Сад ћемо одмах свршити. — Иди, младићу, донесн ми перо и хартије! — Похитај, Њувули, де! дода Ожобина. Њувули се стаде чешкатн по глави. Вели: — Не могу ја до тога доћи у ово доба у кући! Кавана је још затворена. Вего, може бити, да могу купнти у Зота Арнаула. У њега има свачега. Дадох му дикефалски фираун, рекавши: — Бво, дијете, па купи, брже, јер је овоме човеку ваљда већ време да полази. Њувули (значи од прилике што и наш херзељвачки надимак: ,,Сламоња“) опет се стаде чешкати и вели: — А ако заповедаш, шишпие, да куппм у Зота и ракије? Ожобина ми рече... — Толико ти напрстка, колико сам ти ја то рекао, Сламоњо од Сламоње! викну Ожобнна... Ја сам му само рекао.... — Добро, прекидох ја, донеси и ракије, само брзо! Пошто момак отиде, рекох поштоношама: — Опростите људи, треба да се обучем!