Delo

П Л А В II •231 сутра учинимо, а како се у гробу може наћи нешто интересантно и за ујака, Габриела ме је послала да га позовем. Не знам да ли ме је чуо и разумео, јер ми још нпје ништа одговорно. — Нини ми се да неђе ни одговорити. Спремаједан примерак, а тада потпуно ништа не разуме. Оставите менп да пзвршим тај посао. Ако успем да га наговорим, долетећу сутра и довешћу вам га. А где ће се то копати? — Реците кочијашу само: ,.забушки шведски гроб,“. и то ће бити доста. Сваки га зна. — Добро, потрудићу се да и професор својпм присуством удостоји то раскопавање. Кнез пружи Гжимали цигарете и разговарајући се нзиђоше из кабинета и дођоше у библпотеку Гжнмала заћута и дубоко се замисле, гледајући у земљу и унредајући бркове. — Право да кажем. долазећи амо, мислио сам и до вас свратити. Хтео бих вас молити за нешто — рече на послетку погледавши својим благим очима у кнеза. Очи ове не бајом, нити лепотом својом, већ нзразом сласти и доброте подсећале су кнеза на друге, којих кад се сети, осети да му живље струји крв' а затим одмах неки нејасан бол. Једно за друго прелазила му је дрхтавица преко образа и остављала за собом бледило болесника. — Господине Гжимала — рече — можете ме молити за све, и што никоме не бих учинио, учинио бих вама врло радо. — Хвала вам, кнеже, што ме храбрите, јер моја молба изгледавеома дрска н треба имати велику одважност и изрећи је. — Чиме вам могу служити, господнне? — Не мени! Зар бих ја за себе молио? Можете учинпти добро људима најнесрећнијим и... и... себи — додаде колебајућп се. Чините ме веома радозналим, господине. Спгурно ће требети да опростим дуг некоме дужнику? — Не! Занемарите распру са Сумороцима! Рекавши ово као да се ослободи смрти, одахну и бојажљиво погледа на кнеза. А бледе образе његове прели крв, мутне очп синуше и уступи један корак натраг. Пред Гжималом је стајао магнат, охол и осветољубив. — Г. Гжимала! — рече кнез гласом дотле непознатим Гжпмали. — Казали сте да је ваша молба дрска. Ја сада налазим