Delo

234 Д Е Л 0 клињали због несрећне судбине, због казне што су нослушалп њеног претка — крвника и бунили се. Срео сам је једанпут зими на путу, готово босу и голу. Седела је под оннм несрећним крстом, решена да умре на мразу. Враћала се из села, одакле је отерали, не давши јој хлеба, а отац јој је био гладан — и у кући дрва није било. Учинио сам онда нешто, што као холшанскп слуга није требало да учиним, а што је била дужност човека. Узео сам девојку у саонице, и како нисам с њоме могао ићи ни у Забуже нн у Холшу, свратпм пудару у близинн. Оставим је крај ватре, а сам одјурим у варошицу пекару, касапину. обућару и дрвару. Затим је опет узмем у саонице и одвезем у енклаву.... Тако сам их познао и судбину њихову разумео. А доцппје, поште сам већ отишао из Холше — међу прекорпма од стране старе кнегиње био је4и тај, да сам штитно Сумороке из љубави према кћери његовој. Али дешава се да подноспмо и такве кривице, које пам никад нп на ум нису падале. Само што то још није несрећа, а људски суд није срамота, кад је човек чисте савести. То се може поднети, само ако се човек с тим помири, ако разуме горчину п једаннут је угуши! А иосле.... то ваше н не боли.... Гжимала ућута и, обузет тужним мислима, гледао је у једну тачку. • Задржа се мало, као да је у свом причању дошао до епнзоде, гсоју му је било тешко пспричати. Чело му се помрачн. а глас против воље спусти, кад настави: — Често, кад бих осећао разноврсне, изненадне и непријатне ударе. које су ми задавали људи и судбина, упоређивао бих своју судбу са судбом кнеза Алфреда.... Боже, кад бпх нешто морао подноситн оно — што је он подносио! Леон иодиже главу, али није прекидао, а Гжимала савладавши се продужи мирније: — Од оног дана сретао сам ио каткад ту девојку. чија ме је ванприродна лепота, необично расположење и трагпчна судбина необично интересовала, застрашивала и изазивала у мени безгранично сажаљење.... А она, дивља и неприступачна, стекла је у менп поверење; кад би јој што затребало, слободно је долазила к мени; кад би ме случајпо срела, срдачно би ме поздрављала. Ја сам за њу био једина душа, која јој је наклоњена.... Једанпут смо пролазили ја и кнез Алфред кроз ва-