Delo

•238 Д Е Л 0 слао на оно језеро, где је и сам мало пре мене био: био је јер сам на обали видео траг његов, — па све до тренутка, кад је можда овде, на овоме месту, где смо сада прочитао рукопис. Разумео сам случај са полудивљом кобилом — и тако сам га искрено, из дубине душе пожалио! Сад је одиста време да се извршн пресуда над Сумороцима; сад he можда за њих битп доброчинство избацити их са енклаве — то ће им, можда, проузроковати. смрт и ослобођење! Али таква освета сад вам и не приличп, кнеже!... Леон и даље држаше главу рукама, растрзан двојаким осећањима: осећањима човека и осећањима кнеза. Као човек — требало је да послуша Гжималу, да поштује тајну, бол, срамоту — и она два гроба. Као кнез — требало је да изврши своју вољу, да ни за длаку не уступп од одлуке. коју је једаи пут донео и наредбе, коју је дао. Ова последња драма била је тајна; за њу није знао нико сем Гжимале и слуге, а онп је неће издати, неће осрамотити мртвога кнеза! А оне раније ствари зна свет; пред сведоцима њега је самог омаловажио стари Суморок — ус.удио се да га заустави! — Сувише сам доцкан чуо за то.... Већ је касно. Неиријатно мн је, што се резилазимо у мншљењнма. Као кнез у Холши, решио сам, да породнца Суморок нап^сти енклаву. По моме схватању тако мора бити — и тако ће бити! Коцка је бачена, и натраг се не може! Гжимала зачуђен п обманут у надама, тужно јетледао у кнеза. Није га вређало, што му је молбу одбио, већ га је болело. Псцрпао је све аргументе своје; п сада је ћутао. Кнез, дирнут овим ћутањем, трудио се да своју пресуду оправда. — Ви велите, да је тамо остао неспособан старац и болестан младић! Овде — и показа рукопис — има момената, када је од тог племена остајало само једно одојче, па су ипак све до сад жпвели. Аждаја је то, која сише крв нашу и.... жнви на нашу срамоту — додаде тпше — аждаја, која се вечно обнавља на нашу пропаст. Сада ћу ја тој аждаји све главе покидатн. То се вама чпни свирепо, али је то дужност. Они, који ће после мене доћи, неће осетиту ни прежпвети оно, што сам преживео ја, читајућн о тим догађајима и слушајући вас! Гжимала обори главу.