Delo

240 Д Е Л 0 рио, и радујем се што нећу гледати пропаст твоју, и што сирочад нећу оставити као нросјаке. Гжимала је погледао, као што гледа злостављани роб свога гониоца и ћутао. — Где си, дакле, био? Хоћу ли дознати, или је то за мене тајна,? — поче она после кратке почивке. — Био сам у Холши. — Молио си кнеза за службу, можда? — Нисам. Знаш ваљда да код толиких послова не могу ни сањати о таком чему. — Велики послови! — понови подругљиво*госпођа. — Чнни мн се да би те од тих силних послова радо ослободнла моја и твоја породица. — -Јесу ли ти говорили? — Ја ништа друго и не чујем. Мој је отац ту био јуче. Рекао ми је да је резултат твоје трогодишње управе само то, што сн измењао менице. Налази да такав рад не вреди ни неколико стотнна рубаља, које узимаш за администрацију. — Ваљда тек треба да узмем, јер до сад нпсам узео ни пет пара, просто зато, што сам сваке годпне морао још свој новац додавати. Исплатио сам н менице на десет хиљада рубаља. Није била родна годнна. Треба имати стрнљења. Дугови се не исплаћују тако брзо, као што се праве. — Како било да бнло, тек отац би желео да узме управу у своје руке. Виктор је већ био пунолетан. Ономад је доиутовао кући. — Допутовао? Зашто? — Ваљда има права доћи својој кући. Можда му тн као администратор хоћеш забранити? — Али он је имао да полаже испите? Није положио. Остаће код родитеља на имању. — До ђавола! Па што је онда био на универзитету три годпне? То је коштало хиљаду осам стотина рубаља! Новци бачени у воду! Луда ствар! — Дабогме, пошто се десила без твога саветовања. Саветовати сваком, слушао те он или не слушао, ти сматраш за твоју дужност и позив. — Не сматрам, алн Виктору нећу допустити да седи код куће беспослен. Способан је, а овде ће се само покварити! У