Delo

Ч Е К А Њ Е 243 мери, прогунђа по неколико речи и одлази, отурујући од себе мнсли на Милана и изазивајући нове. Али, као за инат њему, те се мисли заустављају, трепте и чини му се, као да га цела додирују, а он нема моћи да пх уклони. У њима се сручиле све бриге, све слутње, и он, подавајући се њима, уздише и шапуће, па се неки пут толико зачорави да почне газити по лејама, докле га који од раденика не опомене, а он се онда трза застиђен, враћа на пут, не гледајући никог. II баш као да види, како у даљини свуд око његове куће трепери срећа и задовољство, како су ти трептаји снажни, ■силни и теже да продру у кућу и да испуне сваки кутић у њој, али му се чини како види да се између његове куће и среће нешто увукло, као насилно утиснуло, те спречава да се срећа приближи његовој кући. Чисто као да појми ту очајну борбу између њих, па се и он бори и пати. Отераће то он, отераће из своје куће тог насилног, незваног госта, који је дошао .у походе, да му поремети мир и да спречи улазак среће у кућу његову. Иа се онда куражи, теши, мислећи на старе невоље и патње, не теготе кад се ни из даљине није опажала срећа, као сад, иа је ипак он био толико снажан, те је могао да је пронађе, да је из ваздуха, из будућности на силу отме и усели у кућу. И ето сад, кад је он њу довео, сручио у душу своју и своје деце, сад је она почела да се удаљује, јер је почело да се појављује нешто ново, нешто што њу отуда, потчињава својој власти. Отеће он срећу из те незнани, победиће он ту напаст, и мисли као да је већ иочео да је побеђује, као да је срећа већ за један корак ближа његовој кући, па и њему самом, јер му се чини као да га опет додирује, голица, изазивајући осмех, коме се он несвесно подаје. Само да како Милана натера на рад. Не за то што је он њему тежак, већ му се то чини као неко понижење, од кога се стиди. А с тим се уселе у мисли све сумње, бриге; као да му све то омета срећу и чуди се себи од куд је он то тако слаб, тако немоћан сад, да се одупре тако сићушним околностима. Први пут кад види Милана, он ће то с њиме свршити, пречистити. Али није смео да мисли како; ма како, свршиће он то! Чињаше му се као да га доводи до безумља овај страх. као манит он би с њиме гледао на кућу, онако малу, скромну 16*