Delo

244 Д Е Л 0 као стидљиву п изгледа му као да оно што око ње опажа, тога око других кућа нема, нема оне тишине, оног спокојног ћутања, па онда оног некако безазленог, наивног гледања с прозора у неку неизвесност, у неку далеку будућност. Ваздух је око ње тих, миран, спокојан, не дрхти, не трепери као око другпх. И све га то јаче привлачи к њој и осећа како се разлива нека топлина, нека љуоав и чнни му се као да нико други не осећа према својој тако као он. Све би нестало, само да је како да дозна шта је Милапу, зашто он то не ради, зашто се туђи, зашто се чини тако стран? Није он лењ, нико то Станоју не би смео рећи; није он покварен и ако остаје ноћу; зна он то. Милан се не опнја, не туче. Друго је ту нешто што се крије, што га подрпва, друго, н да му је само да дозна шта је то?! II уверен толико, као да му је неко што наговестио, или као да је већ близу онога што жели да дозна, он поче једном одлучно: ■ — Нећу више да трпим тако! Ако сутра не шађеш рад, у кућу да ми ниси дошао!... А Милан га иогледа ноиреко, немарпо и рече: — Добро!... Менп је све једно!... А старац викну: — Шта све једно!... Не може тако да буде!... Није мени све једно!... Ако се ти не стидиш, мене је срам. Нема ту све једно!... Знаш ли ти то?!... — Па шта сад оћеш?... пита га Мнлан. — Оћу да ми кажеш — внкну старац — оћу да мн кажеш, зашто не радиш; оћу да ми кажеш, шта^ти је?! — Шта тн се тиче:... Тн си казао да ндем пз куће, и ја ћу ићи!... одговори Милап, а старац скочи: — Па, бре, кога се тиче, ако се мепе не тиче?!... Шта сам ти ја?... А?!...,Јесам ли ја твој отац?... Шта ли?!... Xohy да мн кажеш шта тп је!... — Није мп ништа — одговори Милан. — Па што не радиш?,.. викну старац, а све му ближе прилази, и што му је ближе, појми како га све јаче обузимаДњев, како се на очп навлачи нешто од чега он не видп,- нешто што му сина износи на лик некако друкчије, одвратније, и он му дође гадан, мрзак, па дрхшћући савлађиваше се дага не докопа.