Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 259 каже да пикада Јулију није више волео но данас. Јулија је •била жена, тело његовога тела. Кад би му је истргли из жнвота, ocehao је да би се бедно срушио. Ocehao је неодољиву потребу за овом обожаваном женом, и уз љубавно осећање које је то тврђење у њему изазвало мешало се и извесно раздражење. Није имао ни тридесет година а, гле, где се његов сентиментални живот, као и његов уметнички и светскога човека жпвотЈзадржавао. Волео је веома лепу и веома жељену жену, али је та жена имала четрдесет година. Да се чудо младости које је сачувало лепом и страсном продужи, да и сам остари пре ње растављен љубављу! Наше срце има године своје љу■бави: његово је имало четрдесет година. Никада он неће упознати природно развијање младићске љубави, страсти, посвећпвање невине девојке, брак, породицу и читав један пут живота био је за њега као зидом затворен. „II због тога ме Клара јако збуњује. Она за мене представља забрањен врт, у коме ми не би било допуштено живети.... Јер, ја је не волим.“ Да би самом себи доказао да је не воли, погледа је и збиља, његова се пут не покрену. „Рећи, номисли он, да пре трп године нисам могао да будем миран кад сам на само с њом... А тадаје она била још дете.“ Изазва успомене из Кане, трчања за њом по свима угловима виле, само за то да би видео како њене црне очи постају некретне, да би је, задихану и заваљену под пољупцем ухватио око паса, не из страсти, колико из радозналости, из мало изопаченог љубавног дилетантизма.... „Како је све то далеко! Све су то будалаштине од којнх сам се сад опоравио.“ Стално присуство Јулијино полагано га је преобразило, и сви рђави калеми секпитицизма, препредености и сентименталне изопачености, при додиру с овом лепом здравом душом, сасушили су се један по један. Чак и овога тренутка, уљуљкан, занесен мелодијом имао је предосећање страшнога бола који ће га једном задесити, једнога незнанога тренутка, — једне патње којој ће узрок битп ово белолико и црнокосо дете, чији танушни прсти лете преко дирака... Сам је себи говорио: „Не, не волим је.“ Па ипак га је некаква нејасна нежност бунила кад погледа те очи, белу кожу, ту црну косу. Или је то била сета, као последица не-