Delo

'268 Д К Л 0 пранебулоза, данас се означује као еманација, ако се добро сећам, по предлогу Рутерфордову. Да би аналогијаса космогенетичким прилнкама билау свему потпуна, још је само недостајало непосредно посматрање грунисања еманација у нове елементе мањих атомских тежина. слично пранебулозама. II испитивања Виљема Рамзеја баш се тичу тог прекида у иначе врло природноме низу појава. 1908. Рамзеј и Соди нашли су, да се еманација радијума постепено нретвара у Хелијум. То је изазвало грдну забуну међу научнпцима, а сама ствар је била тако огромног значаја за науку, да је Рамзеј у вези са још ранијим својим проналасцима добио Нобелову награду. А то констатовање, које се појавило као гром из ведра неба. даде нам одговора на још раније истакнуто питање о постанку хелијума. Врло је вероватно, да се хелијум у клевеиту н другим изворима одакле га добијамо, не налази ту од искони, већ да се тамо находе радиоактивни елементи, који трајно дају од себе еманације, па се тек ове претвара.ју затим у хелијум. Груписањем електрона (од којих се састоји еманација) у хелијумске атоме, ослобођава се грдна количина енергије. Тпме нам је одмах познат и извор одакле потиче онолика енергија. којом се врши то одвајање честица радијумових преиарата, која нам се у ночетку радијунових нроучавања била веома непојамна. Размејава онажања о стварању хелијума нотврдили су последњих година и многи други испитивачи. Међутнм је Рамзеј нашао да се еманација ue групише увек баш само у хелнјум. При суделовању воде, веома заостаје стварање хелијума, а гас који том прилнком постаје јесте прави неон. А кад се у место воде, еманација доведе у додир са засићеним раствором бакарне соли, онда се гради аргоп. II ето,на тај се начин може сада сматрати, да је објашњен постанак свих оних елемената, који не ступају ни у какву везу. те се понашају као индиферентни. Ну, ни то ннје све. Она енергија, која остаје слободна прп груписању еманација, обелодањује се још и на други начин, а не само развијањем топлоте, чнм при томе суделују друге материје. Лош поодавно се зна, да се стаклени судови, у којнма су се држали радиумови препарати, знатно мењају, бојадишу -се мрко или плаво. Та појава потпуно указује на јонпзирање стакленпх честица. Кад је пак Рамзеј растворе бакарних солн