Delo

X Р 0 Н II К А 269 излагао деловању еманација н на тај начин епремао аргон, тада се ослобођена енергија управљала на онај бакар у солпма. Тада се бакар распадао у своје прачестице, а кад су се тако развијени електрони груписали, констатовао се у раствору нов један састојак, који је Рамзеј не само пронашао, него га је могао још и спектроскопским путем утврдити. Тај ново створени продукат беше литијум, а поред њега било је још и натријума п калцијума. Ну како су натријум и калцијум веома јако распрострањени н чине главне састојке стаклета у коме су се морали вршити огледи, то се Ромзеј пије могао усудити да тврдп: да су ти метали ново створени од еманација. Што се пак литијума тиче, за њега је иоуздано утврђено, да се он том прнликом изнова ствара, јер је веома редак тако, да се не може узети да га има онако слободног у природи. Према томе, најновнјим својим испнтивањима изгледа да је Рамзеј доказао двоје: 1) да индиферентни елементи могу постати од материјалних еманација; и 2. да се под утицајем енергије, које има у еманацијама, чак и стари, добро проучени елементи (као на пр. бакар) могу претворити у друге, такође добро иознате елементе. Тиме је пак претварање елемената, а специјално претварање метала постало неоспорни факат. II, ето сад сви већ познајемо онога чаробњака, који суделује у претварању метала. Сксро је већ хиљаду година како човечанство тежп за решењем тога проблема. Стотинама година остајали су бесплодни радови алхемичара са циљем, да обнчне метале претворе у злато. Новије доба, под утицајем атомске теорије, објавпло је, како је тај циљ непостпжан, а та мисао утоппја! Било је једно време, када су свакога сматрали за будалу, који се још хтео занимати проблемима алхемије. Атомска теорија је уздрмана последњим одговором на питање о суштини материје. У колико је та основа нзложена све јачим потресима, у толико се блаже гледа на алхемичаре, а радови њихови нису више предмет жучних напада. Упоредо са тим, у последњој деценији има чак и приличан број сииса, у којима се објашњава, како циљеви алхемије нису неостварљиви! Ето како се мењају времена, и како се преживљује научни препорођај. До чега ће нас овако чудновати и огромни проналасци довести, видећемо! Проф. Јеленно Михаиловић