Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 271 Гоф у својој студи[и сматра као ,позајмљена из популарних приповедака“ (1. с. р. 25, момевти 76 и 77), опи се налазе и у каталанској версији, коју сам Сиши.је сматра као популарну и треба се сетити само силних аманета и посланетава у нашим народним песмама и прпповеткама. Но даље к ствари. Међу главним заједничким цртама између Манекине и леринске приповетке после родоскврног, г. Поповић наводп ове: 1. Краљ отишао на турнир — у нас у рат; 2. Краљица родила сина — у нас сина и кКер; 3. Свекрва јавља рођење једног чудовишта — у нас „два кученца*; 4. Манекину и дете баце у лађи на море — у нас је пошљу у планину; 5. у Риму је прими један сенатор — у нас овоме одговара баба воденичарка: 6. Свекрву матер краљ зазида — у нас је прокуне. Јели могућно иитате се? Зар су то те главне, битне, карактеристичне с.шчности које, осим прстена, треба несумњиво да утврде завнсност леринске приповетке од „Манекине* ? Прочитајте 54 и почетак 55 стране г. Поповићеве књиге и увериГете се. Човек нс мора бнти стручњак na да помисли да су ово мање впгае крупније разлике које бн могле говорити против тсзе, него карактеристичне сличности које би је имале учинити вероватном. Осим тога ови моменти се налазе и по другим варсијама сем Манекиве, за неке то и г. П. наводи испод црте, но има моменага леринске приповетке који се не налазе у Манекини, а има их у другим делима. Тако на пр. два детета налазе се у талијанским иопуларним версијама и у неким књижевпим — Belle Helene н „Херпин“; да се јунакиња не излаже мору но остаје на суву, у шуми; да се склони у неке жене најпре као слугакиња налази се такођер и у другим версијама, а нема их у „Манекини“ (Види моменте 7, 25, 36, 83, 88 у ГоФа 1. с. р.); онтужба да је родила два кучета налази се сем у неким версијама Мнракула на пр. и у Belle Helene. Но важније од тога је разгледати: како се ти моменти налазе у најизразитијим популарним версијама на Западу, у каталанској причи и у енглеској романси Emare из XII или XIII века коју њен издавач Гоф сматра као скроз и скроз популарну (throughout popular). Узгред ћемо наводити и Чосерову „Констанцу.“ Дакле : У све три — каталанској, Емареи и у Чосера краљ одлази у рат; краљица роди сина. Свекрва јавља: у каталанској да је родила кћер, црну као Сарацинка; у Емаре i Чосера — једно чудовиште; краљицу и дете баце у лађи на море у Емаре и Чосера, у каталанској наредба је да се спале но сенешал се смилује, изложи их мору, а нривидно изврши спаљење; у Риму