Delo

272 Д Е Л 0 је прнми у Емареч трговац, у Чосера сенатор, у наталанској нека добра дама (bona dona); свекрву — матер у Емареи хоће краљ да cna.ui но по савету других прогна je, у Чосера је убије, у каталанској спали. Кад се ово упореди са горњим види се да се свн они елементи у којима г. П. налази главне карактеристичне сличности између „Манекине“ и „Леринске приповетке“ налазе и у другим нопуларпим версијама, па и у једној књижевној која је од „Манекине* иначе веома да.1еко. Шта више ти су моменти у западним верси.јама куд и камо сличнији моментима „Манекине“ но моменти наше леринске приповетке, само онде где су онн сличнијн леринској прпповеци }»азликују се од ,Мааекине“: одлазак краљев у раг п неубпјање но само прогонство краљице матере, примање у Риму код једне жене. Пз овога јаено је и то да ти „главни моменти“ нису у ствари никакве битне црте „Маиекинине“. но они општи конститутивни елементи прнноведака ове теме, који се кб шго сведочи Чосер, налазе и у литерарним версијама скроз и скроз независпим и удаљеним од Боманоарове „Манекине“. (в. Гоф р. 10—11). Према том ннје чудо, што због тих „сличних“ црта нико пе види никакве завпсности међу овим версијама и „Маиекином“. Но даље. То су главне, да разгледамо споредније сличности: краљнца се молн богу у Манекппи и у леринској прииовеци; у обе се краљица не казује ко је ни откуда је до нри крају свом сцу; гласник ирви сам саопштава краљици матери вест и после га краљ лично еаслушава. (р. 55, 6, 7) Да видимо наше пзворе: Молитва богу и богородици оалази се у Емареи и Чосера, (нема је у каталанској, где месго ње долази разговор јунакиње са патроном лађ^); краљица се не казује ко је нн откуда ни у каталанско.ј ни у Чосера, у Кмареи чак нромени име (у Егаре) баш као и у „Манекини“; гласник први саопштава радосну вест о порођају у Чосера, Емарен н каталанској краљ га лично саслушава у Емареи и у каталанској версији (у Чосера га у тамници муче). Дакле као и горе. Даље каталанска версија пма много других момената сродних Маиекини: осим аманета царичиног) mia тражење по свету такве жене, нма наваљивање великаша ua цара да узме своју кћер, пма првобитни пристанак кћери на очев захтев — што свега нема у леринској приповеци. Па онда има пуно момената, заједничких момената са Емареом, „више но и једна друга верси,ја“ каже Гоф. (1. с. р. 84). Емареа иак од своје стране има такођер ваздан заједничких момената са „Манекином“: отац ју је после материне смрти, предао на ћување једној дами,