Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРЛфИЈА 273 зове је на гозбу, на гозби изјавн жељу да хоће да је узме, Папа одобрава родоскврни брак и т. д. — а свега тога нема у леринској приповеди. Од преосталпх мотива, које је г. П. нашао сличне између Манекине и леринске приповетке, вреди се мало задржати на том да у леринској царева сестра савету.је јунакињи бегство да избегне cuaљење. На то г. П. прилично наивно примећује да она по доброти одговара Француском сенешалу. Г. П. јамачно не зна да има и других версија у којима једна дама, заштитница јунакињина саветује бегство, осим Манекине још Belle Helene, Mai & Beaflor, и други (,види моменат 47 у Гофн 1. с.). Да.1*е мотив о сиаљивању замеее, супститута. Сем „Манекине“ он се на.гази, као што ,је и г. П. приказао у тадијанској чОливи“ и Кћери Дачког краља (живи створови): но он се налази и у Belle Helene, Konigstochter von Frankreich (мртве Фигуре, лутке); осим тога у популарннм версијама талијаеским и бретонским. Привидно спаљивање спомиње се, но не описује се у каталанској версији. Све би то ваљало ближе испитати пре вего што бп се тврдило да је тај мотив сличан у детаљу између Манекине и леринске приче; јер он баш у детаљу нема сличности. У леринској привидно се епаљује човек — мушко, који се направн сличан краљици, а тога у „Манекпни“ нема. У њој се по други пут спаљују две слике: у Bele Неlene регевт Глостер спаљује сво.ју рођену нећаку и две Фигуре од сламе; у Херпину се спаљује једна варалица (foitrbe). Даље краљица моли за своје дете такође у многим књижевнпм дедима сем „Манекине“ па и у каталанској вереији. Ка мотиву о лађи без крме и весала, напомињем да јунакињу старе бретонске легенде о св. Азенори, коју Сшпије .због паралелних мотива и због старине (XII век или раније?) наводи, излажу мору У бурету. Као што напоменух г. II. је за аеке од ових мотива навидио паралеле нспод цртице, но за већину није. Ја сам ево за све њих навео паралеле. Најзад само упознање помоћу венчаног нрстена. Ја сам побио специФичну вредност тога момента, коју му је г. П. растежући Сишијеову мисао иридао. Навео сам да он долази у најразноврснијим облицима у делима средњевековне књижевности, навео сам Бисмана, који мисли да је он накнадно ушао у верси.је „Витеза Хорна“, који са Манекином преко „Хавелока“ има неке сродности (cf. Гофpassim) и ко.ји је Боманоару био подлога за његов други роман Дело, кн>. 44. 13