Delo

274 Д Е Л 0 Jean et Blonde. Да наведем овде и то да га Гоф међу 119 разних момената по којима одређује групе прпповедака ове теме и не спомнње, а D. Miiller у свом члавку о „Сељењу каже о Порцији“ (из Шекспирова „Млетачког трговца“), (в. Фељтон у „Н. Сл. Преси* од 28. априла т. г.) за прстен који ту такођер игра при том врло комплицирану улогу каже: „где год долази он је само прост знак за упознање обичан код народа на истоку од прастарих времена.“ И када је прстен као знак за упознање накнадно ушао у толике разне приповетке, није чудо што је накнадно ушао у приповетке ове теме, где је бпо тако потребан и тако добро дошао. И као што се он свугде прилагодио ситуацији тако је било и овде. Док је г. Поповић остао на Сишијеовој ранијој тврдњи да се „упознање помоћу прстена“ не налази нигде сем у Манекини, ја сам навео да се оно налази и у каталанској версији, коју Сшпије, тврдећп оно, није jom био познавао. Г. П. који тврди да је проучио каталапску версију — просто је иревидео тај моменат. Нека ми је дозвољено овде у доиуну рећи и то да се венчани ирстен налази и у Helle Helene, где јунакиња одсече себи десну руку „на којој је венчани нрстен“, за то да се та одсечена рука покаже при повратку њеном мужу као знак њене невиности. Ту одсечену руку са венчаним прстеном, затворену у једној Флаши носи млађи син јунакињии о врату. Какву улогу она игра доцније при завршном сретном наласку и уиознању са краљем — нисам могао изнаћи. Сама сцена упознања показује врло шарену слику. У већини версија краљица се не појављује нред мужем док овај у детету не наслути свот сина, било по сличности са матером, или по имену (у Емареи) или по понашању које дете удешава нрема упуству материном (Триве, Чосер и други), или најзад по венчаном прстену (у Манекини, Херпину, леринској причи, каталанској версији и можда у Belle Helene(?)). Бажност овог носледњег момента ево је у свом Фдговору побио и сам г. Поиовић. II ако се ou налази у каталанској версији она за г. П. нема никакве важности, јер дете у тој версији по упуству материном з н а да му је оно отац којему иде да покаже прстен, док у Манекини и Лер. причи не зна. Па кад таки један незнатан детаљ условљен ситуацијом, много незнатнији но на пр. воденица лерпнске приповетке наспрам сенаторова двора у Манекини и још многи други, може да побије важност томе моменту, који је г. П. пре огласпо за специФИчан, Манекинии u већ само због њега