Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА . 275 закључио да леринска приооветка произлази из Манекине — онда је ово доста и сувите говора о њему. Ми смо дакле за моменте сличности које г. Ноповић наводи за ,Мавекиву“ и „Леринску приповетку“ нашли наралеле и по другим делима, од којих су многа по тим моментима ближа, сроднија ,Манекини“ но Лер. приповетка и када г. П. свршивши свој преглед га познатом скромном резервом напомиње за известан број момената да се у колико он познаје страна дела, не налазе нигде сем Манекине (р. 57) онда нам не остаје друао но да „сажаљевамо случај.“ То је мал*ер г. Поповића. Њему нико није крив што је тражио те моменте где њих нема, а он је као стручни испитивалад ове теме веома много крив што их није тражио онде где их има и где сам их ја ето без икакве муке нашао. Да је i\ Иоповић то учинио онда јамачно не би говорио о зависности леринске приповетке од „Манекпне“ по моментима, који често као што смо видели, нису ни паралелни. После свега мислим, да могу закључити да је директан поеганак леринске приповетке из Манекине или неке њене обраде са свим искључен. Да ли је пак леринска примила уопште неки књижевни мотив то нећемо а priori да решавамо. Но ако је, то онда свакојако није било из прве руке, но преко многих и многих посредника, прелазних носиода. Ми ово нарочито дотичемо, јер и Сишије претпоставља могућност да су литерарне версије неки иут утидале на нопуларне, а Гоф међу мотивима за које мисли да су књижевног карактера спомиње сем имена онај о спаљивању супститута и онај о излагању јунакиње у шкрињи. Мени је немогуће ово детаљно питање решити, ја могу рећн само своју слутњу основану на разностраној лектири сбодних тема, да ми особито овај други моменат изгледа много пре нопуларан, него литераран. Напомињем само многобројна и разноврсна спаљивања у нашим народним песмама и приповоткама. Но и да је тако, да је литераран карактер тих мотива извав сваке сумње утврђен то би били опет само поједини, мање више сиореднн, украсни моменти који би из књижевних дела неким посредним путем ушли у већ готове популарне приповетке. Ти моменти не би били у стању дати популарној нриповецн наједанпут књижеван карактер; она и даље остаје популарна и по карактеру и по извору. Уз раније наведена мишљења Пти-Жилвиља и Гастона Париса, ја ћу овде да наведем за саму тему врло значајно мишљење Сишијеа и ГоФа. Ја сам г. Поповићу замерио што је веома лако закључио^да је леринска приповетка књижевног изв.ора и гато 18"