Delo

АНА КАРЕЊННА 30» служе као пробни камен за људе. Једни разумеју само једну, а други само другу љубав. II они, који знају само за неплатонску љубав, узалуд причају о драми. Код такве љубави не може бити драме. „Хвала вам лепо на провођењу, збогом“, ето ти цела драма. А код платонске љубави не може бити драме, јер је код такве љубави све јасно и чисто, јер је... У том тренутку Љовин се сети својих погрешака и унутарње борбе коју је претурио, и изненада додаде: — А уосталом, можда имаш и право. Врло лако може бити... Али ја не знам, апсолутно не знам. — Видиш ли, рече Степан Аркадијевич, ти си врло сређен човек. То је твоја врлина и твоја мана. Твој је карактер једноставан, сређен, и ти би хтео да се и цео живот састоји из таквих једноставних појава, — а то не бива. Ти презиреш државну службу, јер би ти хтео да посао увек одговара циљу, — а то не бива. Ти би тако исто хтео да човек, радећи, увек нма пред собом циљ, да љубав н породичан живот будуједно исто, — а тога нема. Сва разноликост, сва драж, сва лепота у овом животу састоји се баш из светлости и из сенки. Љовин уздахну и ништа не одговори. Он је мислио ооном што се њега тицало, и није ни слушао Облонског. II на једанп утобојица осетише да, и ако су пријатељи, и ако су заједно ручали и пили вино које је требало да их још више зближи, да сваки од њих мисли само о себи и да се они један другог не тичу. Облонскн, који је већ толико пута, после оваких ручкова, осећао ту раздвојеност место зближења, знао је шта у таким приликама треба радити. — Да платим! викну он и изађе у салу до њихове собе, где одмах нађе познатог ађутанта и отпоче с њим разговор о некој глумици и њеном љубазнику. И одмах, у разговору с ађутантом, Облонски осети да му је лакше и да се одмара од разговора с Љовином који га је увек наводио да се одвећ напреже и умно и душевно. Кад је дошао Татарин с рачуном којп је износио двадесет и шест рубаља с копејкама, не рачунајући овамо напојницу, Љовин, који би се иначе, као становник са села, згрануо кад бп видео толики рачун, по ком је требало платити четрнаест рубаља, колико је пало њему у део, — сад се и не осврну на то, плати и оде кући да се пресвуче, па да иде Шчербацкима, где ће се решити његова судбина.