Delo

304 Д Е Л 0 XII Кнегињица Кити Шчербацка имала је осамнаест година. То јој је бпла тек прва зима, од кад су је почели изводити на балове. Она је имала више успеха у великом свету, но обе старије сестре њезине, и више но што је очекивала и сама кнегиња. Не само да су младићи, који играју на московским баловима, скоро сви били заљубљени у Кнти, она је већ прве зиме пмала две лепе прилике да се уда: Љовина и, одмах после његова одласка, кнеза Вронског. Долазак Љовинов у почетку зиме, његове честе посете и отворена љубав према Кити, све то беше разлог да се поведе први озбиљан разговор између девојчиних родитеља о будућности њихова детета, а уједно и разлог да се кнез н кнегпња почну препирати. Кнез је био за Љовина и говорио је да нншта боље и не жели за ћерку; а кнегпња, навикнута, као и све жене, да околиши, говорила је да је Кити још и сувише млада, да Љовнн ничим не показује да има озбиљннх намера, да Кити не мари много за њега, п ваздан друго; али она није говорила оно што је главно: да она очекује бољу прилику за кћер, да јој Љовин није симпатичан, и да га она не разуме. А кад Љовин изненада оде, кнегиња се обрадова и ликујући рече мужу: „виднш да сам имала право“. А кад се појави Вронски, она се још више обрадова, уверена у оном што је и раније мислила: да Китн не треба да се уда само добро, него сјајно. Код мајке није могло бити сумње, који је од двојице бољи — Љовин или Вронски. Мајци се није свиђало код Љовина ни његово чудновато, оштро изражавање о свему, ни његова неспретност у друштву која је, како јој се чпнило, била заснована на охолости, ни његов, како је она мислила, полудивљачкн живот у селу, где се само бавио стоком и сељацима; није јој се свиђало ни то што он, који је био заљубљен у њену кћер и долазио у кућу месец н ио дана, једнако као да је нешто очекивао, гледао, као да се бојао да лп то неће бити за њих одвећ велика част, ако ie запроси, и што, најзад, није разумео да кад се стално долази у кућу где има девојка на удају, онда се ваља изјаснити. II на једанпут оде, не рекавши ништа. „Добро је што је тако мало примамљив, те се Кити не заљубп у њега,“ мислила је мати. Вронски је нотпуно одговарао свима ^кељама мајчиним.