Delo

AUA КАРАЊИНА 305 Много је богат, интелигеитан, од великог је рода, на путу је да учпни сјајну војничку каријеру на двору и диван је човек. Ништа се боље није могло ни пожелетн. Вронскп се на баловима јавно удварао Кити, играо је с њом, долазио у кућу, дакле није могло бити сумње да он има озбиљне намере. Па ипак, поред свега тога, мајка је целе те зиме била страшно узнемирена и узбуђеаа. Она се удала пре трпдесет година, а тетка јој је била проводаџпница. Младожења, о коме се све унапред знало, дошао је, видео је девојку и њега су видели; тегка проводаџиница дознала је н рекла сваком од њих какав су утисак једно на друго учипили; утисак је био добар; затим, у одређени дан, запросилп су је од родитеља и онп су је дали. Све је ишло просто и лако. Бар тако се чинило кнегињи. Али код својих кћери онаје осетила како то није ни лака, ни проста, ни обпчна ствар — удавати кћер. Шта се је само настраховала, колпко јој је само мисли прошло кроз главу, шта је новца потрошено, колико је пута долазпла у сукоб с мужем, док није удала две старије кћери, Дару и Наталију. Сад, кад је почела изводити најмлађу, морала је преживети иста страховања и сумње, и око ове кћери још впше се препирала с мужем, него око старијих. Стари кнез, као и сви оцеви, био је необично осетљив у погледу части и беспрекорности својих кћери; он је одвећ био љубоморан према кћерима, а нарочито нрема Кити која је била његово љубимче, и на сваком кораку је корео кнегињу да она компромптује кћер. Кнегиња се на то навикла још с првим кћерима, али она је сад осећала да кнежева осетљпвост има више разлога. Она је видела да се у последње време много што шта променнло у друштву, да су материне дужности постале још теже Она је видела да су вршњакиње њезине кћери склапале некаква удружења, ишле на неке курсове, слободно се понашале према мушкима, возале се саме по улицама, многе нису хтеле да праве реверанс и, што је главно, све су биле тврдо уверене да изабрати себн мужа — то је ствар њихова, а не њихових родитеља. „Сад се друкчије удаје, а не као пре“, мислиле су и говориле све те младе девојке, па чак и стари људи. Али како се сад удаје? кнегиња није могла ни од ког да дозна. Француски обичај, да родитељп решавању дечију судбину, био је одбачен — осуђивали су га. Енглески обичај, да девојка буде потпуно слободна,