Delo

308 Д Е Л 0 двојица први пут видети, пресудно за њу. II она их је једнако замишљала час сваког за се, час обадвојицу заједно. Кадјемислила на прошлост, она се са задовољством и с нежношћу заустављала на успоменама о својим одношајима према Љовину. Успомене из детињства и успомене на његово друговање с ње ним покојним братом даваху нарочиту драж њеним односима ирема њему. Његова љубав према њој, у коју је она потпуно веровала, ласкала јој је, и она јој се радовала. И било јој је пријатно сећати се Љовина. А у успомене на Вронског уплетало се нешто нелагодно, ма да је он био врло светски и сређен човек; као да је било нечег лажног — не у њему, он је био веома прист.упачан и мио, — већ у њој самој, дочим се с.Љовином осећала просто и била је отворена и искрена. Али зато кад год би размишљала о будућности с Вронским, пред очи би јој излазила срећна и сјајна переспектива, а будућност с Љовином чинила јој се магловита. Попевши се горе да се обуче за посело и погледавши се у огледало, она радосно оиази да је ово један од онпх дана који су по њу врло добри, и да она потпуно влада свом оном снагом која јој је била у вдасти, а то јој је данас било тако погребно: она је осећала и спољашњу мирноћу и слободну љупкост у кретању. У седам и по, тек што она сиђе у салон, а лакеј већ пријави: „Константин Дмитрич Љовин.“ Кнегиња је још била у1 својој соби, а и кнез још не беше изашао. „Ето ти“, помнсли Кити и сва јој крв јурну к срцу. Она се ирестрави, кад виде у огледалу како је бледа. Сад је она поуздано знала да је он зато и дошао раније да је застане саму и да је запроси. II тек сад цела ствар изађе јој пред очи сасвим с друге, с нове стране. Тек сад она разумеде да се питање не тиче само ње — тј. с ким ће она бити срећна и кога она воли — већ да овог тренутка мора увредити човека, ког воли. II мора га страшно увредити... Зашто? Пато што је он, добричина, воли, што је заљубљен у њу. Али нема се куд, тако треба, тако се мора. „Воже мој, зар баш ја треба то да му кажем?“ помисли она. „Зар да му кажем да га не волпм? То неће бити истина. Шта да му кажем? Да му кажем да другог волим? Не, то је немогућно. Идем одавде, идем“. Она већ прилажаше вратима, кад чу његове кораке. „Не!