Delo

340 Д Е Л 0 — И треба, помисли Домје... Јадна жена! Боље је сад одмах, да бих био поред ње кад буде читала. — Ево, рече, пружајући јој писмо унућено Клари: ево га. Јулија га узе као плен, приближи се прозору да би боље видела, и стаде га читати. Домје је гледао кад ће наступити неизбежна несвестица. „Јадна жена, мишљаше. Јадница!“ Јулија читаше; довршилаје прву страну, сад је на другој страни, у средини, и то писмо као да је без краја. На послетку^ више се није мицала, укочена погледа на последњим врстама. Домје се приближи, наже се, погледа је изблиза. Бенице су јој биле непомичне, јако раширене. — Шта је сад ово? прошапута. Узе јој писмо; Јулијини прсти покушаше за један часак да га задрже, за тим га пустише. Опипа јој руке, прсте, п виде да су хладни и као узети. Намести је благо да седи, завали је у наслоњачу. Она све то допусти. — Но, поче он гласом који се усиљавао да буде заповеднички и окрепљавајући, но, јадна моја пријатељице, мало храбрости! Свој срећи је крај; остаје вам само да се одречете и да примите живот онакав какав је... Какав је крај могла имати једна веза као ваша? Решите се ви да кидате, то ће бити мање унижавајуће, и мање ћете патити. Јулија не одговараше. Није ни гледала лекара. Само су јој се усне мицале и једна једина суза јој је текла, лагано, низ образ. На једанпут прсну у смех и згрчи руке на грудима. „До врага!“ прошапта Домје. Он јој раскопча врат, затим прва дугмета на струку... Врат диван, деликатан и чврст, указа се. II лекар помисли: „Како је још млада! Године нису порушиле ово дивно оруђе љубави... Па, да ли сам имао право?“ Са нзразом патње у цртама лица, Јулија се трзала у наслоњачи, с напором је дисала. Речи збркане чуле су јој се са усана, изгледало је да су без везе... „Соба моја... моја соба доле... Морис... драгп мој!“ Домје јој назад откопча струк. Она поче лакше да дише. С времена на време потресао ју је наступ смеха, и одмах за тим је говорнла: „Ох! како ми је тешко... драги мој!..“ Дођоше јој п неке речн које доктор не разумеде, речи из днјалекта њеног завнчаја којима ју беше научила Тонја, кад је сасвим мала