Delo

ЖЕНИН ШЕШИР 285 Г. Младен постоја тако још за мало, и онда по имену поче звати г-ђу Мнлку. То је учннило да и госпа-Милкин прозор буде отворен. — Кога тражите?! — нисну један оштар и љутити глас из собе, који је г. Младен ипак познао. — Милка, међер још волиш да афектираш?! — Шта хоћете од мене?! — Дошао сам само да дам једну покајничку изјаву... — Идите одатле! — Милка, голубице бела, ја се кајем... ја се дубоко кајем!... Опомињеш ли се оне Христове изреке: „више волим онога којп се искрено каје, него сто праведних?“ — Господине, јесте ли ви при себи?! — Ох, не зови ме тако хладним именом! — Магарче! — рече му више сажаљиво а мање љутито г-ђа Милка и притвори прозор. Г. Младен хтеде још даље неке кораке предузети, али се пред њим однекуд створи патролџија. И међу њима се отвори разговор, прво званичног, после интимног карактера. Мора бити да је и патролџнја био неки врло красан човек. Кад већ поче свитати, г. Младен се опрости са патролџијом и пође у варош. Прва кафана на коју је наишао, била је зборно место за људе из најнижег радничког света. За такву је издавао и њен изглед, и њен намештај и њених неколико гостију. Ту је г. Младен попио кафу и неколико чаша воде. Ту је приметио да је сав прљав и ногужван, а у огледалу, мувама упљуваном, виде да и у лицу врло јадно изгледа. Али га све то није толико секирало као очајна констатација: да је женин шешир сав раскомбосан и спљоштен као лепиња. Очевидна је ствар била, а то и његовом оку није могло остати нејасно, да је неко прошле ноћи седео на шеширу његове госпође; и тај неко, по свој вероватности, морао је бити тежак човек. II ако се стидео свега из прошле ноћи, г. Младен у потанком сећању поче истраживати кривца за спљоштени шешир своје жене. И нађе га. То је био г. Бец, који је у орфеуму за неко кратко време седео поред њега и ватрено му доказивао да је покојна Гарава Јулка имала много симпатичнији глас него Дело, књ. 47. 19