Delo

286 Д Е Л 0 Елеонора Гутентаг (која се баш тада налазила у нежном загр* љају г. Младена.) Па ипак све то није било довољно. Истина, г. Младену је било као неко задовољство да утврди кривца за спљоштен женин шешир, али му је много већа потреба била да се вади из једне за њ до краја незгодне ситуације. Стога се није чудити што су му тад, поред осталих тугаљивих ствари, пале на ум и неке спасоносне речи машамодине. Помоћу њих он је дошао до брзе оријентације: да је од машамодиног стана удаљен свега за четири попречне улице. А кад је с тим био начисто, онда је био начисто и с планом за своје спасавање. Кад је и сунце већ грануло, г. Младен изађе из ове кафанице и са жениним шешнром у руци упути се машамодином стану. На срећу, путем га нико није срео коме би чудно пало у очи што га види таквог и што га види са женским шеширом у руци. Срећно је, по онако тачној адреси, ушао и у машамодин стан, у коме се прилично зачудио што је све пред њим већ било отворено, што никог живог није могао приметити и што му се на његова многобројна куцања није одговарало. Тако је доспео до једних стаклених врата, иза којих је чуо неко шушкање. Да није било завесе на тим вратима, он би или био примећен и задржан од даљег корака, нли би сам приметио неприкосновеност положаја и упутио би самог себе на стрпљење. Овако је куцнуо на та врата. — Слободно! Г. Младен ступи у собу, махинално затвори врата за собом и онда се формално запањи. — Марија, ја то не трпим и ово нека ти је последња опомена: за умивање мора ми се спремити пре свега, а на првом месту воде довољно!... Г. Младена узе нека дрхтавица. — Дај ту воду ваздан! Г. Младен стоји и даље безгласно као кип. Онда се машамода, која је дотле била нагнута над умиваоником, окрете. Виђење г. Младена, сазнање да је у најслободнијем неглижеу и једна друга околност учинише да је вриснула. — Ни милости ни помиловања... само мало иажње и нриз-